Светлана Цеца Китић, некадашња рукометашица, отворила је пекару на Новом Београду у којој ради заједно са ћерком Маром, а већ након месец дана прошириле су посао понудом куваних јела.
- Кренула сам у овај посао јер ми је било досадно. Из спорта сам изашла презасићена, у рукомету сам била 45 година и паузе сам правила само кад сам рађала децу. Лопту више нисам могла да погледам. А и хтела сам да се одморим. И одмарала сам се, а корона је продужила одмор. Након спортске каријере, желела сам да радим нешто. Мој кум Радивоје Кораћ рекао ми је да отвара пекару са још двојицом сарадника и позвао ме да будем четврти партнер. Прихватила сам. Радила сам, продавала пецива и круна с главе ми није пала, јер ипак сам ја крунисана краљица. Свидело ми се. Ништа ми ту није било страно. Радило се доста, али била сам у контакту с људима, што ми је пријало јер сам одувек тимски играч. Када се та наша четворка разишла, уз помоћ другог пријатеља, Гагија, изнајмила сам простор и отворила своју пекару. Само квалитет је важан. Никада не бих давала производе од јуче. Нисам ни скупа. Бурек се свиђа муштеријама. Имам сталну клијентелу. Не планирам да се обогатим од пекаре, нити то могу.
Фото: З. Кнежевић
У почетку је радила сама, ујутру од пет до касних послеподневних сати. Савладала је све, рад на компјутеру, набавке, мешење, печење пецива...
- Сада имам и куварицу Цацу и у пекари нудимо и готова јела. Чујем људе како говоре: "Не могу да верујем да ме служи Цеца Китић". Ја не служим већ продајем пециво и кажем: "Изволите." А шта и ако служим? Била сам најбоља на терену, али никад нисам живела нити живим за прошлост. Децу сам васпитавала да се не живи од старе славе. Идем данас мислећи на сутра и не обазирем се на јуче. И уживам у свом послу.
Прочитајте још
Деца су јој велика помоћ у послу:
- Мара ми помаже у пекари, а Сашка од 18 не живи са нама већ је одлучила да буде самостална. То је био наш договор у кући. Ко жели, може да се осамостали кад напуни 18 и да живи свој живот, не на рачун маме. Мама је ту да помогне. А ако одлазиш, мораш да се снађеш. Уколико остајеш са мамом, онда правила морају да се поштују јер код маме живиш на “алл инцлусивеу”. И Никола је рано отишао од куће, док је Мара највише везана за мене. Често јој кажем: “Ајде, Маро, удај се, дај ми мало празан стан, да мама живи мало.” Она за мене каже да сам Алиса у земљи чуда, да сам ретро, да превише верујем људима и да неко, она, мора да ме чува. Када она ради у пекари после подне, а ја сутрадан ујутру, остави ми поруку: “Мама, волим те” или “Желим ти диван дан” - испричала је за Глорију.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
