Певачицу су подршку пружили и њени унуци које је политичар гледао као своје. Она је у једном моменту и заплакала:
- Драги пријатељи, даме и господо хвала вам што сте ме позвали овде. Пре неки дан сам баш због овог турнира и промоције, гледала фотографије из Милутинове младости у кошаркашком дресу и почела сам да размишљам о његовом животу, шта би се десило да је он заиста постао професионални кошаркаш. Али сигурна сам да је његов живот био баш онакав какав је морао и требао да буде. Та повреда је морала да се деси и његов пут је морао ипак да се одвија онако како се заправио и одвио. Како смо ми уместо професионалног кошаркаша Мркоњића, познавали политичара Мркоњића, министара Мркоњића, градитеља Мркоњића, боема Мркоњића, навијача Мркоњића, проводаџију Мркоњића, шаљивџију, хедонисту и врсног познаватеља и обожаватеља београдских кафана - причала је Ана, па наставила:
- Верујем да један професионални кошаркаш никад не би стигао да постане све оно што је био Милутин Мркоњић. Моја искрена жеља је да овај турнир постане традиција.- била је емотивно сломљена.
(Блиц)
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО: