У свом родном граду, Ваљеву, завршио је основну и средњу. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Предрага Бајчетића.
Члан је позоришта Атеље 212 био је од 1998. године, а члан Југословенског драмског позоришта од 2020. године. Игра и на другим позоришним сценама.
Глумац је одлучио да се склони из града па тако данас брине о 20 хекрата имања. Оно за шта се залаже у јавности, применио је на личном примеру, а планира да у пољиприврердни бизнис укључи и своје четворо деце једног дана уколико то буду желели.
- Ја имам своју шајкачу у селу, чак је и носим кад обилазим свој воћњак. Можда то може изазвати и неки погрешан призвук код људи, али ја немам проблем са шајкачом, ја имам своје село и ја сам дубоко уверен да село не може умрети. Истинску пуноћу живота осећам на селу, али то ме неће удаљити од сцене. Напротив. Себе овде видим за цео живот - поручио је Ненад за Блиц. Раније је признао да се дешава да због живота и улагања на селу, ускрати породици неке ствари.
- Они су ми највећа подршка, да ми није мојих, не би било ни мене. Увек ме прате, ту и тамо ускратимо им некад неко задовољство, некад преко своје мере и својих могућности неке ствари исфорсирам, али ја верујем у себе. Прво у себе, па у Бога, у село и мој народ, верујем у Србију - истицао је увек Језидић.
Прочитајте још
Не пропушта прилику да каже колико воли село, а признаје да је живот ван града тежак, али да он не одустаје. Ненад није само газда. Он је са мајсторима, вози трактор, сече дрва...
- Када би се стручњаци бавили мноме, вероватно би долазак овде дефинисали као бег од свега. Али зашто да не будем јак па да побегнем од себе? То сам и урадио. Ово је огромно одрицање и подвиг, тако да сам ја био јак да побегнем од себе. Од позоришта, од глуме - рекао је Ненад за Блиц.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".