Велики део света а свакако и посетиоци Централног терена на Вимблдону мучи се да се приближи 36-годишњем Србину. Нешто од овога је висцерална реакција на појавне манифестације “ратника” које ретко крије, посебно у великим мечевима у којима понекад може да прибегне циничном сарказму као што се могло видети у полуфиналном мечу и победи против Јанника Синера у петак. Други су иритирани тиме што је одбијао да прими вакцину против Ковида-19.
Али поглед на Ђоковићев живот чини две ствари јасним: доследан је и разумљив. Док је Роџер Федерер дечак из средње класе из Базела у Швајцарској, чији су се родитељи упознали у хемијској индустрији и које је зближила заједничка љубав према тенису, а Рафаел Надал долази из добростојеће спортске породице на Мајорци где је његов ујак је играо за фудбалску репрезентацију Шпаније Ђоковиц́ није имао везе са спортом.
Тенис је био само споредни спорт који се повремено појављивао на телевизији, било у стану Ђоковиц́а у Београду, тада главном граду Југославије, а сада Србије или 200 миља јужно у планинском центру Копаоник, где је породична пицерија била на услузи скијашима и планинарима. Новак, најстарији од тројице дечака, угледао је тенис и био је одушевљен њиме. Дакле, када је у лето 1993. угледна тениска аматерска тренерка Јелена Генчиц́ покренула клинику на теренима преко пута пицерије, шестогодишњи Новак је био ту и нетремице посматрао све шта се дешавало на терену. Генчиц́ га је питала да ли жели да се придружи сесији и касније наставила да игра значајну улогу у Ђоковиц́евом развоју, подучавајуц́и га не само тенису вец́ и како да постане грађанин света. Његовим родитељима је већ после првих дана рекла да имају „златно дете“ и да жели да га тренира.
Био сам последња особа која је интервјуисала Генчицћеву пре него што је умрла од рака јетре 2013. Рекла је да су његове моторичке вештине одмах биле очигледне, али оно што ју је највише импресионирало је то што је његова способност да се фокусира на оно што је рекла била знатно супериорнија од вец́ине деце његових година.
Описала је породицу као „не сиромашну, већ једну која има тек довољно новца“. Почела је да “тренира” Ђоковицћа у свему - од светских збивања до прибора за јело које ц́е користити на свечаним вечерама. Из овога је произашао жестоко одлучан млади ратник који је имао скромно, изоловано и националистичко васпитање и добио неке смернице по питању тога како да буде међународно успешан човек.
Прочитајте још
Ту двоструку личност носи до данас — у стању је да држи инспиративне говоре на светској сцени, али ипак српски патриота са планине из пограничне области на Косову. Његове националистичке изјаве су углавном биле оскудне и ретке, али је ове године био критикован јер је на објективу камере написао да је Косово, које је прогласило независност 2008 - „у срцу Србије“. Одгајан након хаотичног распада Југославије, његова лојалност породици је јака. Ђоковић никада није заборавио да су његовом оцу стављали нож под грло док се мучио да врати кредите које је узео за подршку тениској каријери свог сина.
Ђоковиц́ је освојио своју прву Гренд Слем титулу, Аустралијан опен 2008, када је имао само 20 година, али је уследио период од три године када није могао да избаци Федерера и Надала са прва два места. Окренуо је нови лист 2010. године, када му је алтернативни лекар дијагностиковао да је нетолерантан на млечне производе и глутен (што свакако није сјајно за момка који је одрастао у породици која је водила пицерију). Променио је исхрану и до 2011. био је спреман да освоји свет тениса. Од тада је био најдоминантнији играч, што је подстакло његово веровање у алтернативне терапије и хомеопатију. Одлучно је одбио операцију када се појавио проблем са лактом 2016. године, изабравши да се повреда залечи природним путем. То га је коштало шест месеци такмичења, а на крају му је била потребна операција.
Након што је развијена вакцина против вируса Ковид-19, био је одлучан да не узима лек чији су ризици – по њему – били недовољно познати. Као главни организатор, критикован је због неопрезности у погледу безбедносних здравствених протокола на егзибиционом турниру који је организовао у Србији и Хрватској у јулу 2020. На крају је и сам добио Цовид и заразио друге. Прошле године, када је вакцина постала обавезна за улазак у Аустралију и САД, остао је при својим принципима и на крају је пропустио Аустралијен и Ју Ес Опен.
У данашњем финалу Вимблдона, многи који ће се радо хвалити да су видели вероватно највец́ег тенисера свих времена - че бити срец́нији ако са Централног терена оде без трофеја. Чини се да чак ни његов добротворни рад не помаже у побољшању његовог профила. Његова Фондација Новак Ђоковић Фондација има за циљ да сваком детету у Србији пружи садржајно предшколско образовање. Ђоковиц́ је годинама желео да буде вољен, али што се више трудио, мање је успевао.
Чини се да више није фиксиран на то да постигне да га масе воле. Он је ипак спортиста: јер ако му 24. Гренд Слем титула донесе дивљење, али уз то и мало наклоности – спремно ће то прихватити.
Курир.рс
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".