- Добио сам тако топао аплауз. Знате, човек се у том тренутку јако лепо осећа и негде му проструји из подсвести, дође му, да је можда ипак вредело - изјавио је Диклић на дружењу с медијима.
FOTO:ATA images
Драмски уметник се у пријатном разговору с новинарима присетио глумачких почетака, као и легендарних рола. Том приликом открио је да је, када би снимао филм, мењао свој сценарио.
- Нажалост, поклонио сам сценарио "Маратонаца" и "Националне класе". У сваком сценарију по ком сам снимао филм има много моје оловке, гумице. Тамо пише шта сам ја као клинац у заградама намаштао, шта сам променио у редоследу речи, шта сам штриховао. Горан Марковић ми је, кад смо снимали "Мајсторе, мајсторе", рекао: "Ти си једини који избацује, сви други дописују."
FOTO:ATA images
Било је ту неке интуиције, али увек сам се трудио да у послу будем сарадник, а не марионета. Многи не знају да у тим филмовима има реченица које су баш моје. Рецимо: "А сад мало она", то је моје. Онда она у "Националној класи": "Кол'ко може да развије". Кад Бора Тодоровић каже у "Маратонцима": "Ево вам за сладолед, јер поново ради биоскоп", ја му кажем: "Форшпилуј!" И то је моје - открио је Диклић.
Прочитајте још
Фото: Јутјуб принтскрин/artifikal
Присутни су се подсетили легендарног остварења "Маратонци трче почасни круг", у ком је глумац оживео лик Мирка. Драмски уметник је открио да је поносан на ову ролу јер је остварио оно што је замислио.
- Имали смо свест да правимо нешто добро, али не и да ће толико трајати. То је можда прва улога у којој сам успео да остварим оно што сам желео. Немојте ми замерити, али урадио сам то како треба, истерао сам све што сам хтео. Усудио сам се чак и да предложим неким колегама нешто - са осмехом је испричао глумац.
Евоцирајући успомене из богате каријере, Диклић се дотакао и других страсти у животу - бубњева и бројаница које је израђивао у хуманитарне сврхе.
- Ирфану Менсуру сам поклонио три-четири бројанице. А он је то јавно рекао. Не замерам му, али ја сам то чувао само за себе. И онда, кад је постало јавно, све то је изгубило смисао. А и пресушио ми је извор ћилибара из Русије, и то одавно, јер је постао јако скуп. Те моје молитвене бројанице продавале су се на Теразијама, у Патријаршијској продавници, а сву зараду сам давао у хуманитарне сврхе - открио је глумац, а присутни су се запитали где су данас бубњеви на којима је дуго свирао:
- Ено их у коферима на тераси, додуше застакљеној. Чежњиво их гледам. Не мислим да су одрадили своје, али та страст, која у теолошком смислу значи поробљеност, та лепа поробљеност се завршила. Све што сам као клинац желео а нисам могао да остварим, то сам као зрео човек почео да "иживљавам", па тако и бубњеве.
На самом крају дружења, након причања бројних анегдота, Богдан Диклић је на себи својствен начин присутнима пожелео да га више нико ништа не пита.
(Курир.рс)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
