Оно што је у Хрватској Лепоглава, а у Босни и Херцеговини Зеница, у Србији је Забела. За највећи затвор у Србији, смештен тик до Пожаревца, постоји духовита прича како је настао тај "српски Алацатраз" на чије спомињање и најокорелији криминалци осећају нелагоду.
Кнез Милош Обреновић, заљубљеник у коње, који је на оближњем имању Љубичево основао ергелу, једном је упитао становнике Пожаревца шта би хтели да им сагради у њиховом месту. Спомињао је болницу, нудио им школу, али они су рекли да би највише желели - затвор. Изненађени кнез, каже легенда, у чуду их је упитао зашто баш желе затвор, а ови су му одговорили: Да будемо ближе нашој деци!
Колико год духовита била анегдота о настанку Казнено поправног завода у Забели, како је службено име тог затвора, то није установа с којом је паметно збијати шале. Тамо робијају најопаснији криминалци у Србији, међу њима и онај најпознатији Милорад Улемек Легија. Осим Легије кроз овај затвор су прошли, или су и даље тамо, Светозар Марковић, Васа Пелагић, Владо Дапчевић, Ђура Ђуровић, Михајло Михајлов, Звонимир Бегић, Адем Демачи, Кристијан Голубовић, Сретко Калинић, Раде Марковић, Звездан Јовановић, Аљбин Курти, Драгољуб Милановић, Сретен Јоцић, Милош Симовић, Радомир Марковић и многи други.
Фото: Н. Фифић
Казнени завод је најпре био у Ћуприји, да би потом био премештен у Пожаревац, по наређењу власти 21. септембра 1865. године. Нешто касније направљен је чувени седми павиљон или "затвор у затвору" за смештај осуђеника са неприлагођеним понашањем из затвора целе земље. Казнено-поправни завод у Пожаревцу добио је карактер завода строго затвореног типа.
Иако то многи не знају овај објекат је изграђен је по угледу на пенсилванијску концепцију ћелијског система са величином ћелија 2x4м и галеријама на два нивоа преко којих се приступа просторијама. Осуђеници смештени у овом објекту који представљају опасност по себе или друге осуђенике или су склони бекству и другим инцидентима нису потпуно изоловани, већ имају заједничке просторије и утврђен распоред дневних активности у оквиру редовног плана третмана.
Прочитајте још
Један битан моменат у историји овог затвора догодио се 2000. године када је виђена побуна осуђеника и када су уништени пети и шести павиљон, док је седми павиљон знатно оштећен.
Капацитет Завода, његовог затвореног дела, пројектован је за смештај 1750 осуђеника, одељењења за извршење мере притвора 150 притворених, полуотвореног одељења 400 осуђеника и отвореног одељења 100 осуђеника. Просечно бројно стање је 1300 осуђених, 45 притворених и 8 лица кажњених у прекршајном поступку.
Специјални затвор
Посебно одељење Казнено-поправног завода у Пожаревцу "Забела" (Специјални затвор) један је од најбезбеднијих затвора у Србији, о чему сведоче зидови виши од четири метра којима је овај затвор опасан, четири осматрачнице и блиндирана метална врата дебљине десетак сантиметара, са електронским отварањем и затварањем. Сваки затвореник има своју ћелију од седам квадрата, у којој се налазе кревет, радни сто и мокри чвор. Затвореници могу да прате и ТВ, али само ако га донесу од куће. Овај специјални затвор се простире на 2.200 квадратних метара, има више од 100 камера које 24 сата снимају све делове затвора, окружен је зидом високим шест метара и има четири стражарске куле.
Без "љубавне собе", уз панцирно стакло
Према правилима о кућном реду, затвореници устају у шест ујутру, а светла им се гасе у 23.07, осим уколико не изразе посебну жељу да гледају неку емисију на телевизији. Свакога дана затвореници имају право на два сата шетње, док ће су им посете најужих чланова породице омогућене једном месечно, у трајању од сат времена. Овај затвор, за разлику од свих других, нема такозвану "љубавну собу" и приликом посета затвореници не могу да дођу у директан физички контакт са својим посетиоцима. У соби за посете затвореници причају са својим посетиоцима кроз панцирно стакло, путем интерфона.
Базен
Најпознатији српски осуђеници, који казне служе у чувеној Забели, за разлику од колега из других затвора, много лакше подносе несносне врућине јер им је сваког дана на располагању базен. Унутар зидина здања окруженог високим оградама и бодљикавом жицом уређена стаза, опасана цвећем, води право до спортско-рекреативног центра у склопу ког је и пливалиште, готово олимпијских размера. Као и на сваком градском базену, тик до ивице, стоји мушкарац на чијој мајици пише "спасилац". И он је осуђеник, али има лиценцу спасиоца. На десетак метара од затворског купалишта стоје справе за вежбање.
Ти осуђеници имају право да два сата дневно проводе у спортском центру. Изузетак су становници седмог павиљона, у ком тренутно, између осталих, бораве и Радомир Марковић, Сретко Калинић, Жељко Миловановић, Александар Симовић, као и осуђеници у такозваном Алкатразу - Милорад Улемек Легија, Звездан Јовановић и други. Они могу да шетају само у кругу свог павиљона.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
