Оливера Марковић, чувена српска уметница, сматра се једном од најзначајнијих и највољенијих глумица на простору бивше Југославије, а њена каријера обухвата маестралне улоге у филму, телевизији и позоришту. Свој први професионални корак у глумачком свету направила је као двадесетогодишњакиња, када је дебитовала у филму "Славица" (1947).
Марковићева је играла у више од 80 филмова током своје каријере, а најпознатији су "Три корака у празно" (1958), "Отац на службеном путу" (1985). Поред филмске каријере, Оливера је била позната и као изванредна позоришна глумица. Њени наступи на сцени били су очаравајући, а изразита емотивност и таленат омогућили су јој да пренесе разноврсне карактере на најбољи могући начин.
Оливера Марковић је освојила бројне награде и признања током своје каријере, укључујући награду "Златна арена" за најбољу главну женску улогу на Филмском фестивалу у Пули за филм "Три" (1965), као и награду "Стерија" за најбољу женску улогу у представи "Мизантроп" (1974).
Прочитајте још
Узимајући у обзир њену изузетну глумачку каријеру и значајне доприносе југословенској кинематографији и позоришту, Оливера Марковић ће остати упамћена као легенда и икона глумачке професије на Балкану.
Напустила нас је 2. јула 2011. године у Београду, али филмови, телевизијске серије и позоришни наступи остају као вечно сведочанство њеног невероватног талента, инспиришући нове генерације глумаца.
После смрти, Глумичин син, редитељ и драмски писац Горан Марковић, предао је кустосу Музеја Народног позоришта неколико личних ствари које су припадале његовој мајци. Међу стварима су биле наизглед обични предмети – кутија за накит, визит-карта, вештачке трепавице… ипак, једна је нарочито привукла пажњу – умрлица Жанке Стокић.
Том приликом Марковић је открио да је Оливера умрлицу “скинула са једног дрвета” непосредно након сахране старије колегинице 1947. године. Реч је била очигледно о парчету папира који јој је много значио јер ју је чувала више од 6 деценија, тј. до краја живота.
Сигурно је да се млада Оливера, тек удата за колегу Радета Марковића, дивила великој Жанки Стокић, звезди народног позоришта и првој “Госпођи министарки”. Годинама касније, и Оливера Марковић ће се окушати у истој улози.
Вероватно је да је Оливеру болела и неправда учињена према старијој колегиници. Жанка је, под оптужбама да је сарађивала са окупаторима, изведена пред Суд за суђење злочина и преступа против националне части 3. фебруара 1945. године. После дужег већања, осуђена је на осам година губитка националне части. Није имала браниоца, а казна је била и друштвенокористан рад. Одређено јој је да чисти улице.
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
