Маца је детаљно описао ситуацију током ратног времена у родном граду. Било је врло тешко играти и представе, али морало се радити и живети. Он је имао жељу да оде, али мајка то није желела.
- Право да ти кажем, не знам сад баш тачно где су ми сви ти класићи из Сарајева. Ми смо играли у рату, падају гранате, ми играмо љубавнике, једно на другом и тресемо се; Рат је, је*и га. Ал' не бих много о томе, то је једна епизода у мом животу... Не бих... Уље ишло на 180 марака, кафа. И сад је двеста марака пуно, а знаш ли шта је двеста марака било '95?! Ма, нећу о тој прљавштини ни да говорим! Жао ми људи, жао ми коња... а то је, ј*би га, рат. Рат је био све време, а ја сам хтео изаћи почетком јуна, имао триста марака у џепу, оставио мајци двеста, себи сто, узео четоворо гаћа на себе и кренуо, имао конекцију да се испалим да кренем за БГ, међутим, онда се вратим и нађем мајку уплакану - започео је Маца и додао:
Фото: АТА имагес
- А да сам отишао не бих је нашао живу и онда сам остао због ње. А она је остала због троседа, двоседа, ствари... Мислим, ружно звучи, али је*и га, она каже: "А ђе ћу ја сад, сине?" А таман отишла у пензију и зарати се. И ја, оно, где ћу, шта ћу и останем због ње. Четири године нема струје, нема грејања, и сад ка год чујем од Џеја... Ево, слушај ово. Извадио сам био касетофон из "кеца", била прва зима, и ја се покрио ћебетом, зима убија, срце пуца, нема струје... и чујем ја на радију "Ни на исток, ни на запад... Где ћу сад, моја ружо...", знаш то. И сад, где ћу сад и где ћу сад?! А не можеш нигде! И тако ти ја попушим четири године.
Глумац сада размишља у другачијем правцу:
- Сад другачије размишљам, сад сам самохрани отац два детета, па оно... Не бих од њих отишао, а и не би их пустио, али оно, испоштовао сам мајку и остао ту, али никада не кривим никога ни ко је отишао ни ко је остао. Људи кажу: "Е пи**а, отишао!" "Е, пи**а остао!" Је** то, то је прљаво време, не поновило се, ја кажем најпрљавије, јер не знам како је гђе у свету, али знам како је било.
Прочитајте још
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
