БИЛА САМ БУНТОВНА: Наташа Нинковић искрено о својој младости

Наташа Нинковић је отворила душу у емисији "Балканском улицом". Он је открила све о својим страховима и емоцијама.

Позната глумица је закључила да је са годинама научила да се носи са свим својим манама, али такође је свесна својих квалитета:

Фото: Игор Маринковић

- Свесна сам свих својих мана, али исто тако сам свесна и свих својих добрих страна. То је ваљда зрелост и добро се носим са тим. Још увек имам делове у којима сам несигурна, као рецимо кување, где ми деца кажу: "Молим те, једном спреми јело и реци то је то, а не сваки пут: "Јао, само сам ово заборавила, можда сам мало раније извадила јело из рерне".

Фото: В. Данилов

Наташа Нинковић је временом успела да усклади своје жеље и потребе, а у томе јој је помогао емотивни партнер:

- Срећна сам јер су ми усклађене жеље и могућности. Било је тренутака кад то није био случај и стално сам била нечега жељна, те морам још ово, стално нешто ми фали, али сад имам неку равнотежу. И сад ми се деси да се некад изгубим, али је Ненад тај који ме увек поврати у реалност. Њему више ради рацио него мени и тада ме буквално подсети на неке ствари и отвори ми очи. Обично ми каже: "Окрени се око себе и погледај неке ствари, треба све да сагледаш", и онда се саберем и кажем: Да, у праву си."

Глумица каже да је као млађа пуно писала, а недавно је нашла свој дневник па се изненадила својим размишљањем:

- Доста сам писала дневнике раније и скоро сам их нашла и изненадила се шта сам писала. Ту су све били моји снови и схватила сам да све што је млада Наташа тада желела ја сам остварила и отишла и даље од тога. Кад сам то видела, рекла сам себи: кад будеш у некој кризи или мислиш да ти нешто фали, овога ћеш се сетити. У младости сам често била бунтовна, била сам борац и то није било лако за моје родитеље. Било ми је све то тескобно и тесно, Београд ми је био мали, а не Требиње. И данас се суштински не разликујем превише, али се осећам испуњено и остварено.

Наташа истиче да је од малих ногу емотивна и рањива:

- Цео живот сам била преосетљива и нисам знала тиме да владам. Мама ме је звала Калимеро, у смислу да сам само плакала кад год ме нешто повреди. И дан-данас сам рањива, само што сам у последњих неколико година научила да се с тим носим и себи дајем дан или два да се с тим изборим. Раније је то трајало дуже, али сада ако ме неко разочара, морам то да рашчистим, не могу то напола. Онда кажем себи: "Је л’ то тако - јесте", онда идем даље.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".