Јакинт је био дворанин цара Трајана и потајни хришћанин. Једном када је цар Трајан са свим дворанима свечано свечано приносио жртве идолима, Јакинт изостаде од ове свечаности. Зато је био оптужен и пред цара на суд изведен.

Цар га је саветовао да се одрекне Христа и принесе жртве идолима. Али Јакинт је остао тврд као дијамант, и рекао цару чувене речи: "ја сам хришћанин, Христа поштујем, Њему се клањам, и Њему приносим на жртву живу себе самог". Због ове своје непоколебљиве вере и многи су Срби током векова страдали.

Избијен, попљуван, саструган, овај свети мученик би бачен у тамницу. По царевој наредби ништа му не даваху за јело осим идолских жртвоприноса. Но Јакинт то не хте јести, и после 8 дана умре у тамници.

Према хришћанској традицији након његове смрти тамничари су видели два светла анђела у тамници. Један је покривао тело мученика својом светлом одећом, а други је полагао диван венац на његову главу. Јакинт Цезарејски је преминуо 108. године.

Тропар

Мученик Твој Господе, Јакинт, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.

Свети мученик Емилијан

У време Јулијана Одступника а у Тракијском граду Доростолу беше Емилијан младић, слуга у градоначалника. Када цар Одступник поче огњем и мачем да сатире хришћанство широм царства римског, дође царски изасланик и у Доростол, да убије хришћане.

Но не нађе ни једног јединог. Обрадован тиме он даваше гозбу велику грађанима доростолским, и нареди жртвоприношење велико идолима и весеље по свему граду, дан и ноћ. Те ноћи зађе Емилијан свети по идолским храмовима, тржиштима и улицама градским, и маљем полупа све идоле.

Сутрадан беше ужас у граду. Сви тражаху сокрушитеља богова својих. Ухваћен би један сељак, тога јутра видевши да пролази поред храма, Емилијан видевши да ће невин човек да страда рече у себи: "Ако ја скријем своје дело, онда каква ми је корист од тога што учиних? Не ћу ли се наћи пред Богом као убица невина човека?"

Пријави се, дакле, царском изасланику и признаде све. Овај разјарен упита Емилијана, ко га наговори да то учини? Одговори мученик Христов: "Бог и душа моја заповеди ми, да сокрушим оне мртве стубове, које ви називате боговима."

Тада судија нареди да га шибају, и после шибања и других мука да га у огњу сагоре. Тако сконча свој земни живот св. Емилијан и пресели се у небесни 18. јула (по старом календару) 362. год.

БОНУС ВИДЕО

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".