Весна је открила да је три недеље провела у болници када је изгубила дете и да јој је било јако тешко јер је имала постпорођајну депресију.
Фото: Јутјуб принтскрин/Zadruga Official
- Када сам затруднела и када сам родила дете, кренуло нас је. Ђоле је био у фазону јао где баш сад. Ми смо то искористили у песми Тата треба да частиш, све је истина кроз те песме и зато су оне и постале хитови. Он је рекао где баш сада, избацили смо албум Чекам те код колима, зову газде, имам резервисане све те термине, а ти остала трудна. Била сам у фазону биће све ок. Немам појма у том моменту изговарам биће све ок, потрудићу се да буде све ок, да горим буквално. После порођаја сам се променила. Добила сам нове страхове. Првих шест месеци била сам у постпорођајној депресији. Као прво, епидурал сам тешко поднела, једна сам у милион. Била сам сва шлогирана, јако дуго ми је било могуће да у вожњи гледам само право. Нисам смела да гледам лево и десно док се возимо шест месеци после тога. Могла сам да гледам само право. Значи сва путовања су тако изгледала а почела сам одмах да радим, после 40 дана и док сам била трудна сам радила, и током обе трудноће сам радила и била у фазону ја идем да певам апсолутно ме не занима шта год да таблоиди пишу, мени је докторка рекла да ја могу. Све време сам се кретала, била сам у тој депресији једно шест месеци- рекла је Весна.
Фото: Принтскрин/Јутјуб/Novosti
-Била сам толико несрећна, тужна, плакала сам свакодневно. Кренем да га дојим а суза сузу стиже, притом жељено дете, све најлепше, све дивно. Ђоле ми је нашао жену која ће да дође да ми опегла, да ми скува ручак, да ми помогне око куће, моје је само да будем мама, а ја не знам шта да радим, ја само плачем. Ђоле, на пример, увече устане и узме неку чашу испрља је, попије воду, чај, јогурт, млеко, ја се мисли у себи јао сад треба да устанем и треба то да оперем. Знчи чангризава, мрзовољна, незадовољна. Сви су ме слагали, рекли су ми смршаћеш лако а ја добила 30 килограма. Треба да се вратим међу девојке које су десет година млађе од мене, које су уже од мене. Носим 40, а у том моменту 42 број ципела, јер се прошири и нога, све се помери. Излазак из породилишта... Бежим кроз подруме, кроз ходнике, да ме не би видели, нисам хтела да ме сликају, ето готово- рекла је Ђоганијева, која се потом осврнула на другу трудноћу.
- Када сам била други пут трудна са Лауром, са другим дететом имала сам само 15 килограма вишка, била сам различита - једна Весна која је имала те године и ова Весна сада. Тада када сам родила Лауру са 35 година треба да се упознају те две жене, да кажу еј ко си ти уопште. Нажалост између свега тога имала сам 2011. године један спонтани побачај у четвртом месецу трудноће и то искуство је била прекретница за све. То је заправо био мој први неуспех. Све је то страшно и све је то велики стрес. Када сам лежала у породилишту, морала сам три недеље да лежим, шаку лекова сам пила сваког дана, имала сам тефтер где сам записивала коју терапију узимам. Ми смо се трудили да то дете задржимо, што се каже, ипак је жељена трудноћа и код нас у нашем систему је тако. Ђоле је на почетку, када је већ видео да се десило крварење да није добро, рекао осећам неку не тако добру енергију ја би да ми то прекинемо. Мислим да би најхуманије било за моју жену и за мене да ми то стопирамо, зато што ово не иде у правцу у ком би требало да иде. Ми смо некако покушали три недеље и онда се на крају прекинуло све. Тада, лежећи тамо у породилишту, гледала сам и старо и младо, све жене. Значи и младе девојке са разним неким проблемима, па онда и ове старије преко 60 година са исто тако гинеколошким проблемима. Била сам у фазону: " Боже како се ми жене кроз живот мучимо и колико је то заправо све тешко." Нажалост, упала сам у депресију. Кратак период, једно годину дана ми је требало да се извучем. Ми жене на Балкану смо у фазону готова ствар. Тако можемо да се шалимо, прво га доживим, па ме боли, па онда патим, па онда будем у фазону ма ко га ј. и онда после будем у фазону шта сам ја из свега овога научила. Ето, то је тај процес - прича Весна и додаје како је уопште добила друго дете:
Фото: Принтскрин/Јутјуб/Novosti
Прочитајте још
- Јако дуго нисам хтела уопште да размишљам и разговарам о другом детету и оног момента када сам пустила да не желим да имам друго дете и да је Андриано сасвим довољан и мазићу га и пазићу га, ето десила се и друга трудноћа. До шесте недеље сам игнорисала да сам трудна, а знала сам да јесам. Једна девојчица ишла је испред мене а тата ју је носио. Махнула ми је а ја држим другарицу, прелазим улицу и кажем јој трудна сам и носим девојчицу. Прво сам све то одлагала и кад је дошла шеста недеља... Имам своје страхове, десило ми се то што ми се десило и у фазону сам шта сада да радим и онда долазим код докторке и она ме овако гледа... Улазим на врата и кажем знате ја имам толико и толико година у другом сам стању, али се мени десило то и то и плашим се. Докторка каже уђите, седите, како се зовете, колико имате година, ја кажем, она не брините се ништа, све како овај горе каже тако ће и бити. Ајмо ми полако, име и презиме, датум рођења, значи, она је мене у једној реченици, кад је рекла овај горе и погледала, осетила сам као неки најеж и цела та еуфорија моја се само смирила и све ће бити како треба и било је како је требало. Себе сам тешила када се све оно десило што се десило, ко зна зашто је то добро - испичала је Весна, а онда додала да се никада неће удати за Доганија:
- Нећу свадбу и нећу папир и нећу прстен. После оволико година, просто је неважно, али као млада нисам никад себе замишљала у венчаници, нити ме занима. А онолико спото- ва са венчаницом имам и са тематиком свадбе. Зато што је та тема, очигледно се ту нешто дешава код мене. Шта ће нам то после оволико година. Ја сам правно већ како треба, ништа то. Деца се презивају Догани а ја сам у документима Тривић- закључила је она.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
