Заједно с великим уметником на књизи је радила новинарка Звездана Станковић, која је с њим сарађивала више од 30 година.
- Зоран је четири деценије био веран БДП, у ком је остварио више од 50 улога. После пет година наговарања пристао је да његове животне приче објавимо у књизи, која је под називом "Зоран Ранкић" објављена 2017, дакле две године пре његове смрти, а БДП је, на предлог нашег врсног театролога др Зорана Т. Јовановића, пронашао начин да се не заборави овај јединствен уметник, каквог, цитирам, "ниједно наше позориште није имало", издало књигу која се у великој мери ослања на прву, али са акцентом на Ранкићев позоришни живот и сећања на легенде БДП - каже Станковићева и наставља:
- Ранкићева генерација, и она нешто старија и она нешто млађа, с којом је делио сцену, били су врсни београдски глумци, пре свега врсни комичари: Рада Савићевић, Жика Миленковић, Властимир Ђуза Стојиљковић (касније члан Атељеа 212), Олга Станисављевић, Тома Курузовић, Татјана Лукјанова, Љиљана Лашић, Олга Ивановић, Миодраг Петровић Чкаља, Чедомир Петровић, Душан Почек, Миодраг Деба Поповић, Жижа Стојановић, Весна Чипчић, Сима Јанићијевић... Књига коју је издало Београдско драмско, тако смо се договорили, неће бити у продаји, сви примерци ће бити поклоњени. Промоција књиге биће вероватно у октобру у Удружењу књижевника Србије.
Фото: Јутјуб принтскрин
О Ранкићу се често може прочитати да је умро у старачком дому, напуштен од свих, што није баш тачно.
- У време његове смрти велика већина његових најближих пријатеља, Тома, Деба, Почек, већ су отишли. Зоран Ранкић је писао књиге ("Необјављено време" 1 и 2) и завршио их, у одличној менталној кондицији само месец-два пре смрти, кад је доживео мождани удар. После краћег боравка у болници "Свети Сава", а тада већ није могао ни да хода, схватио је да не може да живи сам у кући. Сестра, која је имала неку аутоимуну болест, дуго је била доброг здравља и фино су се слагали и пазили, али јој се стање изненада погоршало и отишла је у дом неколико месеци пре њега, а умрла је месец дана после њега. Дивна, брижна Мирјана. Зоран Ранкић није био ни сам, још мање заборављен. Имао је нас, своје пријатеље, који смо га обилазили сваки дан и волели. Што се мене тиче, ми се никад ни нећемо растати. Шта год да радим, он је у мојим мислима - открила Звездана Станковић.
Прочитајте још
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
