То је легенда о седморици младића која је била веома поштована у старом хришћанском свету, али је временом заборављена и данас готово нико не зна за ове светитеље. Место догађаја је древни Ефес у данашњој Турској, и то око 250. године лета Господњег, а главни протагонисти су седморица младића који су се сакрили у пећини код брда Охлон у околини Ефеса.
Било је то доба великог прогноза хришћана под царем Декијем, а ови младићи, осим што су били хришћани, били су и војници који су одбили да приносе жртве многобожачким боговима. Прича каже да је реч је била о деци најугледнијих старешина Ефеса, а звали су се: Максимилијан, Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Екзакустодијан и Антонин.
По доласку у пећину, Деције је сазнао шта су момци урадили и наредио је да се пећина зазида. Младићи, ипак, по Божјој вољи, предање каже, нису умрли, већ су заспали.
Спавали су преко 200 година! За то време хришћанство је постало доминантна вера широм Европе. Младићи су се, напокон, пробудили у време владавине Теодосија ИИ, побожног и благог владара, здрави и исти какви су пре више од два века били.
Идентична прича о седморици младића може се пронаћи и у Курану, с тим што се тамо називају "Људи из пећине", а Данило Киш је иза себе оставио незавршен роман "Легенда о спавачима". У модерној култури на њих се гледа као на "путнике кроз време". Изненадили су се када су, изашавши из пећине, видели да се налазе у сасвим другачијем времену и међу сасвим другим људима. Наравно, изазвали су велику пажњу својом појавом, а због својих прича о сопственом васкрсењу умало и да погину.
У то време, причама о васкрсењу бавили су се углавном јеретици, док су хришћани одбацивали ту могућност. Легенда каже да је сам Теодосије желео да верницима докаже да је васкрсење могуће. Тада је један пастир који је своје овце редовно водио на испашу у близини пећине где су младићи спавали, решио да направи тор за своје овце, па је односио камен по камен из зида којим су момци били преграђени. Тако је и наишао на уснуле младиће које је Теодосије одмах прихватио као васкрсле мученике.
Седам младића из Ефеса су недељу дана проносили реч Божију и причали светини која је долазила да их види о чудима вечног живота и тајнама васкрсења. Након тога, поново су уснули у пећини, овога пута, да чекају други Христов долазак и опште васкрсење које ће тада наступити. Светих Седам Отрока Ефеских били су врло поштовани у првом периоду хришћанства, али данас је легенда о њима сасвим заборављена. Ретко се где више може пронаћи црква подигнута у њихову част, или фреска на којој су насликани.
Светих седам мученика - обичаји и веровања
Ипак, српска православна црква сећа их се на 17. август, а верује се да је ово погодно време за мирење и опрост грехова јер су и Свети младићи из Ефеса устали како би решили размирицу међу тадашњим хришћанима.
Слично, они се сматрају заштитницима младића и мушкараца. Верује се да ће се њима насутрашњи празник испунити свака жеља ако у цркви запале свећу и помоле се седморици "спавача".
Светих седам мученика - молитва
“Велика су чуда вере, у пећини као у царском дворцу седам светих младића пребиваше, умревши без труљења: И после много времена усташе као од сна, на уверење о васкрсењу свих људи: Њиховим молитвама, Христе Боже, смилуј се на нас.”
БОНУС ВИДЕО:
