Одрастао је у београдском насељу Црвени крст - месту детињства његових колега, глумца Велимира Бате Живојиновића и сценаристе Душана Прелевића.
Његова најближа другарица са студија, а касније и кума - Јелисавета Сека Саблић, становала је неколико улица ближе центру града, код Каленић пијаце.
"Кад бисмо се аутобусом враћали кући са предавања, увек сам му говорила: 'Хајде, идеш на своју периферију", присећа се Саблић, која данас живи "у породичном стану Драганових родитеља".
Са почетка студија, Саблић га памти као „мршавог дечка са улице који уопште није одговарао профилу људи са којима бих се ја дружила".
Међутим, временом су постали блиски пријатељи.
Прочитајте још
„Проверала сам сопствене границе храбрости - почела сам да га ударам, да га вучем за уши, да му бацам наочари за сунце кроз прозор, свашта сам радила, а он ми никад није одговарао, увек је трпео и смејао се", каже глумица.
Шездесетих, у време када се у кафане одлазило на чашицу алкохола, а кафићи још нису били у моди, двоје будућих глумаца је, седећи на тезгама на Каленић пијаци, расправљало о питањима која су их мучила, ковали су планове и маштали о мору.
„Сели би тамо где су биле рибе, шуштала је вода, па смо замишљали да је то звук мора", изјавила је Сека за ББЦ.
„Ту смо се исповедали о најдубљим стварима - имали смо страшне бриге да ли ћемо постати глумци кад завршимо Академију, да ли ћемо успети".
Обоје су дипломирали на Факултету драмских уметности у Београду, а остало је историја.
Међутим, мало је познато да неке ствари повезију са Слободана Милошевића, некадашњег председника Србије и СФРЈ. Обојица су рођени и преминулу истог дана, али различитих година.
– Оно што је занимљиво у вези с мојим рођенданом, тај 20. август био је рођендан и председника Слободана Милошевића, једино што је он био две године старији. У време када је то било и опасно рећи, када је био на власти, звали су ме новинари који су знали да смо рођени истог дана. Звали су ме и питали шта бих поручио председнику за рођендан. Рекао сам да му желим оно што и себи, пуно здравља и да што пре оде у пензију. И није ме послушао, а ко зна шта би било да јесте. То су објавили, али ми није фалила длака с главе - изјавио је једном приликом Драган Николић у интервјуу за суботичку телевизију К23.
Право име му није Драган. него Драгослав.
- Само ми у личној карти и пасошу пише да се зовем Драгослав Николић. За све остале сам Драган - открио је глумац Драган Николић.
Дечачка маштања о мору средином шездесетих заменило је пливање у филмским водама.
Филмску каријеру отпочео је 1964. године мањом улогом у остварењу "Право стање ствари", где је потписан крштеним именом Драгослав Николић. Заслуге за измену надимка на месту имена дугује грешци на крају телевизијске серије "Довољно је ћутати" годину дана касније, када му је у кајрону за улоге уместо имена стављен надимак, по коме је остао упамћен читаву каријеру.
Николић је остварио прве улоге на платну, а ускоро и главну улогу у култном филму Живојина Павловића Кад будем мртав и бео (1967), која га је на велика врата увела у свет глуме.
Нови скок популарности десио му се неколико година касније - Телевизија Београд је 1970. покренула музичко-забавни програм Максиметар - прву ТВ емисију која се у Југославији приказивала уживо, а Драган Николић је био водитељ.
Легендарни шмекер са београдских улица у својој каријери дугој пола деценије обележио је домаћу културу. Публици ће заувек остати урезан у сећању као Џими Барка, Флојд, Попај, Павле Гвозденовић, Прле... и као човека који је ожени и волео Милену Дравић.
Драган Николић преминуо је 11. марта 2016. и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Курир.рс
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".