Певачица Јована Типшин рођена је у великој породици, она је шесто дете од осморо. Она каже да су се родитељи трудили да она и њена браћа и сестре имају безбрижно детињство и да је увек знала да цени њихов труд.
Фото: М. Лабудовић
- Одрасла сам на Звездари, и данас ту живи моја снаја, нажалост брат ми је преминуо пре пар месеци. Ја памтим то лепо одрастање, мама, тата, нас осморо деце, ја сам шеста по реду. Некако сте мали, немате одговорност, ту ми је била бака, тетке, то је нешто најлепште. У дворишту је живела бака у једној кући, у другој тетка, у трећој ми. Када сам имала шест година ми смо се преселили на Бањицу. Мој тата је радио далеководе по целој Југославији, а мама је радила у хотелу. Ја сам из радничке породице, били су вредни, пожртвовани родитељи који су се посветили својој деци. Сада када одем код њих на гроб увек им се захваљујем што су ме овако васпитали и што сам ту где јесам, што су васпитали моју браћу и сестре да буду поштени, то је најважније од свега у животу. Све прође, и каријера и љубав, али најважније је остати човек. Тата ми је био и кувар у војсци, радио је прву, другу, трећу смену. Када сам била беба мама је морала да почне да ради, ја сам ишла у јаслице, па у предшколско, обданиште, у основној школи сам била у боравку, а они су стално радили и баш су се посветили својој деци - открила је Јована.
Певачица је испричала да је одмалена била веома вредна и да се на све начине трудила да помаже породици и да се одужи и захвали родитељима.
Фото: Принтскрин/Јутјуб/Блиц
- Једном сам пожелела да им скувам пасуљ, старија сестра ми је рекла рецепт, ја сам хтела да им се захвалим тако. Средим цео стан, уберем цвеће, освежим просторије. Још као дете сам хтела на тај начин да се захвалим, била сам тада у основној школи. Мама дође са посла, боле је ноге, ја јој измасирам ноге, тати исто шта год треба. То ми је било важно, тата шири веш, ја му кажем ја ћу, а онда он каже "нека, одмори". Ми смо увек све радили, радна акција у кући, пустимо музику. То је породица у којој је владала љубав. Тата је радио са струјом, после је прешао у ГСП, колико су могли толико смо имали. Моја најстарија сестра је рођена 1960. године, удала се са 19 година, завршила средњу школу, уписала факултет и удала се млада. Брат је рођен 1962. године, па је он са својом девојком изнајмио стан, а ми смо остали на Бањици. Ја сам носила од сестара гардеробу, сећам се да је мама водила моје две сестре и мене да нам купи капут на кредит. Поштеним радом су куповали колико су могли, а ми сестре смо делиле гардеробу. Тати и мами сам захвална на свему, ових двоје најстаријих су одрасли, почели су рано да зарађују, али смо остали нас шесторо, па док се плате сви рачуни у стану, све то кошта - присетила се Јована.
Фото: АТА имагес
Када је почетком деведесетих година отпочела музичку каријеру сав новац давала је родитељима.
Прочитајте још
- Певала сам са Мирјаном Бешировић, ту је била још једна колегиница Оливера која ме увела у овај посао. Ја сам од 1993. године члан "Мелос естраде", дуго година сам њихов члан, пре пар година сам добила диплому естрадног уметника. Срећна сам што сам учила од најбољих. Они су негде певали и поведу и мене, ја сам имала 12 година. Добила сам хонорар, мада мени тада паре нису биле битне, само ми је било битно да певам. После ми је било битно да донесем паре кући, да они виде да сам и ја вредна, да им се захвалим, било ми је жао њих, искрено. Била сам срећна што сам могла да им купим пола телета, тата је био срећан, ставили смо у фрижидер. Тати и мами сам дала паре, то је моја прва зарада - открила је певачица.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
