Током каријере дуге 40 година одиграла је више од седамдесет улога на филмском платну, режирала бројне представе за децу, а играла је четрдесет година на даскама које живот значе.

Упркос томе, многи су је најчешће повезивали са "Маратонцима", што јој није увек било драго. 

Мелита се пре више од три деценије развела од свог дотадашњег супруга Ивана Бихалија, који је син познатог писца Павла Бихалија.

Фото: Н. Скендерија

 

 

- Била сам принуђена да одбијем многе велике улоге јер је мој бивши муж био веома љубоморан. У зениту највеће славе добила сам велики број понуда, али ми није дозволио да их прихватим, јер се плашио шта ће се догодити на снимању ван Београда. Тако да сам одбацила све што није забележено у престоници. Можда сам ја крива, али не могу да вратим време - рекла је пре извесног времена глумица за домаће медије. 

Ко је био писац Павле Бихали?

Павле Бихали (8. август 1898 — 17. јул 1941) био је српски издавач, књижевник и преводилац јеврејско-мађарског порекла.

Заједно са братом Отом, Павле је основао данас већ увелико познату издавачку кућу "Нолит" и постигао велики успех. Не само да је био главни и одговорни уредник, већ и графички дизајнер, преводилац, писац многобројних есеја, стваралац легендарних интервјуа.

Фото: Википедија

 

 

Уз утицај који је имао на западу Павле је направио чврста пријатељства и послове са неким од најпознатијих светских имена као што су: Џек Лондон, Пабло Пикасо, Алберт Ајнштајн, Бертолт Брехт, Густав Крклец, Теодор Драјзер, Максим Горки, Егон Ервин Киш, Ерих Марија Ремарк и многим другима.

Мелита је тада испричала и шта је то што себи највише замера, а због чега је душа боли.

- Свакако да ми је тешко што немам деце, заболи то понекад јако, али сама сам правила свој живот. Немам децу ни унуке, а опет сам насмејана, ваљда је то одлика јаких људи - прича глумица, коју људи препознају где год да крене, а она стане са сваким да поприча.

Једном приликом Мелита се осврнула и на улогу која је обележила њену каријеру.

Фото: Н. Скендерија, Википедија, РТС принтскрин

 

 

- Колико год да сам срећна исто тако сам и љубоморна, јер много тога сам радила у животу, а само по "Маратонцима" да ме памте ни је ми баш комплимент. Мене и дан-данас питају да ли је Пантелија умро. Волим све оно што сам урадила од оних мањих до већих - рекла је она и додала:

- То је филм за сва времена. Памтим га по томе што смо радили највећи део филма радили у подрумима у Панчеву. Атмосфера је била језива, баш да би одговарала филму. Било је предивно.

(ГЛОССY)

БОНУС ВИДЕО: