Сестра младића, који је ни крив ни дужан убијен у Дубони, каже за "Блиц" да је четири месеца предугачак период, ноћи су непроспаване, а недостајање боли.
- Ништа се није вратило у нормалу, ништа није као пре, већ је само горе и горе. Патња за мојим братим и породицом која је била пуна смеха, шале, љубави, топлине и родитељима мојим старим какви су некада били све ми фали, све ми недостаје... Своју бол стављам на папир и ако сузе квасе слова, када сам ноћу сама отворим душу када је мрак и тишина, кад ме обузму успомене наше и тако сачекам јутро и светлост зоре. Не могу да објасним како ми је, али осећам да је све горе... Јер слике се нижу чим затворим очи и даље чујем мајчин јаук кад загрли крст и зове га: "Сине, дођи" - прича Сузана, сестра Далибора Тодоровића.
Како даље прича Сузана, последња четири месеца док гледа у своје родитеље види кроз какву патњу пролазе.
Фото: Д. Миловановић
- То су потресне сцене које људе који се ту затекну доводи до суза. Отац ми је једна јака и стабилна личност, када би требало да га упоредим био би тврђава, док не видиш шта је у њему не можеш да знаш како је, али колику бол носи у себи ја то видим знам и осећам, пати, али унутар себе. Због мајке мора да се држи јер је он стуб ослонац, тако добру душу има и огромно срце и баш због тога ово није заслужио. Ту је и за мене као и ја за њих обоје... И даље пуно свећа има, као да се људи по цео дан смењују само на гробу код Даче - прича Сузана.
"Он је био дете села"
Далибор би 1. јула напунио 25 година, али његов млади живот, пун планова за будућност, прекинут је тог кобног 4. маја. Његова сестра о њему прича као о увек веселом, посебном и младићу пуном љубави. О њему тако причају и мештани села - свако ко је упознао Далибора о њему има да каже само речи пуне топлине и љубави.
Прочитајте још
- Једна жена ми је остала у сећању када је пришла крсту, загрлила је и погледала у мајку и оца и рекла: "Он није био само ваше дете, он је био дете села". То ми је тако остало урезано и драго кад чујем, јер се тиме показује колико је заиста био диван. Пуно подршке и утехе смо добили преко поруку од људи које не знамо, од људи који имају душу иако неки нису наше вере, нису из наше земље, важно је да су људи и свакоме хвала, али је једина он утеха нама... А ја ћу и даље писати о њему јер је он оставио велики траг, такав је био мој млађи брат, иако није ту са нама ја га и даље волим као да је ту. Не признајем себи да га више нема, само тренутно није ту, али болна је успомена - испричала је Сузана.
Како је испричала Сузана, она и њена мајка своју бол исказују на папиру - пишући песме и поруке упућене њиховом Далибору.
Фото: Принтскрин друштвене мреже
"Да макар на тренутак осети мајка загрљај твој"
Након четири месеца од масакра огласила се и Данијела, мајка убијеног младића.
- Сине мој, тешко је бити мајка без сина вољеног, анђеле мој. Данас је четири месеца како ми те узеше. Је л' могуће да те однесе једна мрачна ноћ, не могу да се помирим са тим да ми више нећеш доћи. Уз мирис тамјана и пламен свеће сузе ће лити и Бога молити и питати зашто он, а не ја, као да сам проклета.
Драги мој место ти је свуда само није ту, волео си живот, дивио се животу. У сваком делу куће стварам твој лик, не могу ни да замислим како ћу да живим са тим, да твоје слике само стварам. Улазим ти често у собу, а немам с ким ни да разговарам. Дођи, дођи, анђеле мој, да макар на тренутак осети мајка загрљај твој, Дачо, срећо мајкина, душо моја непрежаљена - написала је мајка Далибора Тодоровића.
"Ти си део слагалице наше" - Сузанина песма за братас
Хеј ноћи, што си тако кратка?
Ноћи с тобом проводим и ниси баш слатка.
Сећања ме стижу и слике се нижу
Из детињства глас ти чујем да си тако близу..
Пустила бих да могу да одеш од мене, али срце не да те,
још си део мене.
Успомене старе све ми живот враћа,
нема ништа лепше него кад су с тобом браћа..
Ти си део срца мог
Остани крај мене ту, ту је теби дом
Не иди далеко нећу сама моћи,
Да прегурам сама ове тешке ноћи..
Осећам да чујем кораке,
Звук аута и твој осмех кроз прозор..
Отварам врата на којима сам једног дана
требала да загрлим нашег старог свата, мога брата.
Кад одједном почињу очи да ме пеку,
низ лице сузе крећу.
То су само осећања која кроз мене теку,
Осећаји моји стали су оног трена,
Када је од тебе остала само успомена.
Успомена има још из раних дана,
Све то чува сестра твоја и кроз главу прелиста их сваког дана.
Вечно ће у мени горети пламен нашег детињства,
Вечно ћу грлити успомене наше.
Заувек ћу те волети јер си ти део слагалице и породице наше.
Један део, а тако много
Један део, а толико празно
Ал' те руке чекају да те загрле, баш онако снажно.
Крвави пир Уроша Блажића
Подсетимо, 4. маја Урош Блажић је прво отишао до суседног села Мало Орашје и тамо је убио пет особа. Он је, како се сумња, из аутоматске пушке и пиштоља убио Марка М. (18), Александра М. (18), Н. М. (15), Лазара М. (20), Немању С. (21) и Петра М. (20) који је касније подлегао повредама.
Затим се упутио ка Дубони где је убио још три особе. У Дубони је у школском дворишту седело друштво, међу којима су жртве крвавог пира - полицајац Милан и његова сестра Кристина Панић, као и Далибор Тодоровић.
Фото: Н. Скендерија
Данас, на месту злочина у Дубони, на зиду школе је освануо мурал посвећен Милану, Кристини и Далибору.
БОНУС ВИДЕО:
ПРЕЖИВЕЛИ РАФАЛЕ УРОША БЛАЖИЋА, А СЛУПАЛИ СЕ АУТОМ: Млади из Малог Орашја у болници, породице у шоку
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
