Умро је од коронавируса почетком октобра, а његова супруга Марина Станковић први пут за медије говори о последњим данима живота свог супруга, о његовом раду и најтежим тренуцима у животу. Открива да до краја живота није прежалио смену с места начелника ВМА, која му је, каже, била друга кућа.
Растанак без речи
- Борба са коронавирусом је трајала деветнаест дана. О његовом лечењу и стању могу само лекари да говоре. Видела га нисам, по правилима болнице. То ми је најжалије, јер и ја сам пензионер Војске и Војномедицинске академије, газила сам деценијама у кломпама и белом мантилу... Али морам разумети. Овом приликом желим да се захвалим свим лекарима и медицинском особљу који су даноноћно бдели над њим и обавештавали ме - започиње причу Марина Станковић и додаје:
Фото: Анђела Стевановић
- Довезла сам га у 23.30 у КБЦ Карабурма. Пољубили се. Без речи. Знам да сам на истом месту, на киши која је лила, остала да седим у ауту. Плакала и јецала. Небо и ја! Као да сам осећала да се у реалном животу више нећемо видети. Крећем ка кући и знам да сам очешала ауто о једну жардињеру испред зграде. И то ми је био лош знак! Али то све касније повезујем. Још га нисам поправила. Стоји као неми печат.
На констатацију да Станковићеви пријатељи и колеге за њега кажу да је био, пре свега, врхунски лекар, прави патриота, те пријатан и храбар човек, Станковићева наводи да, "ако тако заиста мисле, онда је учинио много у свом кратком животу".
- Верујем да неки искрено жале за њим, што показују свакодневним интересовањем за породицу. О њему као о стручњаку говоре његова дела... А било их је и припадају историји. Историји српског народа. Неко ће једнога дана засигурно писати ко је заправо био Зоран Станковић - додаје она.
Болело га је све што је везано за српство
Истиче да је доктора болело све што је везано за српство. Ратних деведесетих је, подсетимо, на терену лично сведочио страдању српског народа. Документовао је тако злочине почињене над Србима у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову, делио бол са људима коју су изгубили најмилије, био њихов сапатник... Нимало му, слажу се многи, није било лако.
Фото: Д. Миловановић
- Свака суза коју је пустио, а било их је, повезане су, нажалост, са дешавањима у земљи. Није лако дати мајци три страдала сина. Сложићете се, и камен би заплакао. Плакао је и он. Плакали смо заједно - каже она за "Курир".
(Курир)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
