СПЦ, као и још неке православне заједнице широм света које поштују јулијански календар празнују данас Црквену нову годину, када поциње нови годишњи циклус призивања молитвеног заступништва светих по минејском, месецном, богослужбеном кругу.
Током историје хришћанства није било јединствености у томе од када треба рацунати поцетак године. Некада је то био март, а потом Васкрс. Свети Амвросије Медиолански каже да годину треба поцети у септембру, у славу Светог цара Константина. Према обичајима, на тај дан, када се слави и Свети Симеон Столпник, почиње јесења сетва.
Симеон Столпник је родом Сирјанин. Родитељи су му били сељаци, а у 18. години је побегао од куће и замонашио се. Током монашког живота себе је стављао у муке – постио је стално, понекад и по 40 дана без престанка.
Свети Симеон Столпник одлучио се и на тежак подвиг – живот на стубу (столпу), по чему је назван Столпник и тако је живео. Он је даноноћно стајао на стубу у непрестаној молитви и посту. Први стуб на коме је стајао био је нешто нижи од три метра, након чега су му подгили на пет и по метара, па на 10, и тако до 16 метара (36 лаката).
Свети Симеон Столпник је претрпео многобројне нападе демона док је био на стубу победивши их молитвом. Тако се створио светитељ који је многе исцелио својим рецима и молитвом. Око његовог стуба почели су да се окупљају болесни, робови, цареви, али и богаташи. Свети Симеон Столпник је свима помогао, и одвраћао је људе од јереси.
Према предању, поред његовог стуба дошла је и једна змија, па су се људи плашили да дођу. Змија је мирно живела поред њега. Змији је један дан у око упао трун, а Свети Симеон Столпник се сажалио на змију и излечио је, након чега је захвално отишла.
Сматра се првим столпником у хришћанству и великим чудотворцем. Живео је 103 године, а упокојио се у септембру 459. године. Његове мошти налазе се у цркви у Антиохији (Антакија, Турска).
Живот овог чудотворца био је необичан, а у народу је остало веровање да од данас почиње јесења сетва чији је овај светац заштитник. Зато се у многим местима задржао обичај ношења семена из куће у цркву на освештење да би година била добра и родна.
На 14. септембар гледа се и какав је месец, ако је млад – жито ће добро родити, али биће родна и цела година. Свети Симеон Столпник веома је поштован меду земљорадницима и ратарима.
СПЦ обележава и почетак нове црквене године. Месец септембар код Јевреја је био почетак нове грађанске године, месец збирања плодова и приношења жртви Бог. Током празновања Исус Христ је ушао у синагогу у Назарету, и отворивши књигу пророка Исиије објавио Годину милости Господње.
У историји хришћанства, годину треба почети у септембру у славу Светог цара Константина, рођеног у Нишу. Он је тада победио над Максенцијем, непријатељем Христове вере, а тој победи следовала је слобода хришћанске вероисповести.
Од 1989. године овај дан се, на предлог Васељенског патријарха, обележава као дан твари Божије, односно свега од Бога створеног. Празник подсећа људе на бригу о животној средини и природи.
У седишту сваке епархије, на данашњи дан служи се коленопреклона молитва Господу да благослови "венац године", да сачува православље у миру, да цела година протекне добро, да Бог све градове и сва места сачува неповређене, да заштити христољубиве владаре и народу божијем дарује победу над противницима.
БОНУС ВИДЕО:
