Патријарх Павле за народ је још за живота био живи светац, човек љубав, скроман представник цркве који нема ауто, телефон и вози се трамвајем, обућу сам прави…
Преминуо је на данашњи дан пре 12 година, али након упокојења остао је вечно присутан. На његов гроб у манастир Раковица верници долазе да се помоле за излечење јер верују да има исцелитељске моћи, а свештеник Григорије Марковић каже да је патријарх 12 година после смрти инспиративан за сваког појединца.
Верски аналитичар Жељко Ињац поводом исцелења и сведочанства о чудима са гроба патријарха Павла констатује да је вера занимљив феномен.
Фото: З.Јовановић
– Не можемо да споримо да се због вере дешавају чуда. Народ верује да је имао свети живот, да је био светац па су се у складу са том вером и понашали. Народ је црква, а сведочанство цркве је оно што канонизује светитеље у православљу. Народ је био везан за патријарха због судбоносних и историјских дешавања у том моменту, а били су ратови, кризе, избеглиштва… Он је сам претходно био на тим просторима и некако је народ у патријарху Павлу, који је симбол цркве, видео ослонац – рекао је Ињац и додао да патријарх никада није причао са мржњом о неким народима јер је умео да се постави изнад верских и националних подела.
Прочитајте још
Марковић додаје да је нашим просторима био потребан миротворац какав је био патријарх Павле:
– Црква кад посведочи са својим животом и даље сведочи љубав Божију коју је Павле послао у свет.
Гроб патријарха Павла у манастиру Раковица походе многи верници, не само православни. Желе да се поклоне човеку којег су још за живота сматрали светитељем. А међу њима су и они који сведоче о чудотворним исцељењима…
Београђанка Јованка Радаковић (84) прича нам како је пре три године петогодишњи дечак који од рођења није говорио први пут проговорио на патријарховом гробу.
– Мајка је тада сина први пут довела овде. Обоје су стајали поред гроба док се мајка молила. После неког времена му је рекла: “Сине, ајде полако да кренемо.” У том тренутку он изговара своје прве речи: “Мама, сачекај још мало” – прича у даху Јованка, коју су срели у манастиру новинари Курира, и додаје:
– Седам година редовно обилазим гроб патријарха Павла сваке недеље, а посебан долазак је на годишњицу смрти патријарха. Имам посебан осећај док стојим поред гроба. Осећам топлину, лепоту, љубав божју, лакоћу. Верујем да гроб има исцелитељску моћ.
Славица Стојановић (61) каже да је неизмерно поштовала патријарха Павла:
– Увек се најежим кад стојим поред гроба, а у исто време осетим тугу. Могу да заплачем, али и да се разнежим, осетим неко блаженство. Овде људи долазе јер не само што поштују патријарха већ и верују да је он био наш светац који је ходао земљом и да место на којем је он сахрањен лечи болесне.
Снежана Родић (42) тврди да је на самом улазу у манастир и тик уз гробно место патријарха другачији осећај.
– Верујем да су чуда могућа и чула сам да се дешавају на гробу. Сваке године долазим на овај дан и доведем и мајку из Сарајева. Никад нећу заборавити сахрану патријарха, на којој су биле стотине хиљада људи – каже Родићева.
И Љиљана Бошковић (55) каже да је патријарх био живи светац:
– Сви поред гроба осете неко олакшање. Зато сам овде крстила сина и верујем да молитве поред гроба штите моју породицу од сваког зла.
(Пензионисани.рс)
