Према његовим речима, имао је прилику да се сусретне са његовим познатим, чак "злогласним", перфекционизмом.
- За почетак, сарадња је започела преко Леона Виталија чија прича је сама по себи посебна. Човек који је након улоге у "Берију Линдону" постао његова десна рука. Он је бирао све остале улоге, а Кјубрик је само знао да жели Тома Круза, Никол Кидман и Сиднија Полака. Све друге улоге биле су на Виталијев позив. За моју је улогу било преко 30 глумаца, Витали је изабрао мене и још двојицу и Кјубрик се одлучио за мене.
- Не знам шта је пресудило. Ја сам снимио сцену и послао видео. Витали ме гледао у филмовима "The Saint" и "The Truce" у којем сам глумио са Џоном Тортуром. Кад сам га упознао, прво што ме Кјубрик питао је знам ли ко је Васја Пирц. Рекао сам да знам и он ми каже: "OK, go on. Open the game." Гледам ја њега и сетим се, не знам како и касније сам био јако поносан на себе, и кажем: "Не, на вама је да отворите јер Пирц је био познат по својој обрани." И то га је одушевило.
- А сама сарадња је била занимљива. Прво смо имали неспоразум око тога како да играм улогу коју сам добио. Још током проба ме враћао да гомилу пута снимим ту једну сцену и на крају је прекинуо пробе и отишао у свој апартман. И онда касније зове мене и Тома, љут. Стави касету моје аудиције на великом екрану и гледају. И он и Том се смеју. И погледа ме Кјубрик и каже: "Одличан је. Фантастичан. Можеш ли то да учиниш попут њега?"
- И није ми било јасно шта жели да учиним. Очито зна да сам добар глумац, зато ме и изабрао. Али не знам шта тражи. Он не жели да глумим на начин који се класично подразумијева као добра глума. И онда мислим какав је тај лик. Луд је. Значи, он жели да ја будем луд. И тако сам се ја сасвим почео понашати као да сам луд.
Прочитајте још
- Кад су асистенти долазили по мене, одбијао сам да одем на снимање све док нису послали првог асистента и онда сам отишао љут. Цела екипа ме се боји, једино ме Стенли гледа и задовољан је. Схватио је да сам схватио шта тражи од мене. То непосредно лудило које не можеш мало глумити, а мало не. Мораш се ставити у то стање и постати тај лик. То камера препознаје.
- А постоји и задњи део приче с њим. Углавном, избацио је две јако добре сцене јер сам у рукама држао маску пре него што је он желео да се та маска појави. И онда сам ја желео да му предложим да се мој лик још једном појави на крају филма. Да позовни на врата Томовог лика и пита га шта је учинио његовој ћерки јер његова ћерка више не може да спава. Али мислим се: "Не могу то. Још ће рећи 'гле овог Балканца, жели себи да прошири улогу'". И на крају нисам.
- И након завршетка снимања позвао ме у студио да снимим неку реченицу у off-у. Чак ми је рекао да ради на два пројекта и да је један од тих пројеката прича о Распутину и да бих био добар за ту улогу. И како сам седио с њим током те неке паузе, одлучим да му кажем за ту сцену коју сам желео да му предложим.
- И ја му испричам овако како сам испричао теби. Он гледа пар тренутака испред себе, окрене се према мени и каже: "Ти си идиот." Сунце ти ј**ем, нисам ја идиот, ја сам сто идиота. Долази он за пола сата, дословце бео у лицу, љут, стане испред мене и каже с мржњом у очима: "Зашто ми ово ниси рекао? Бриљантно је." Након тога ме само једном поздравио и тад сам га задњи пут видио. За месец дана је умро.
- Од тада својим студентима говорим да редитељима увек кажу шта мисле. Паметан редитељ ће видети и одлучити да ли је идеја добра или лоша, али не смеју пропустити прилику.