После концерта у Загребу и Љубљани, легендарни уметник Раде Шербеџија, биће заузет радом на новом филму, а у међувремену евоцира успомене на Југославију и време када су уметници били пажени и мажени.
Једини глумац са простора бивше Југославије који је снимао раме уз раме с холивудским величинама попут Стенлија Кјубрика, Кристофера Нолана, Клинта Иствуда, Гаја Ричија и бројних других, који је и сам већ одавно жива легенда, величанствени Раде Шербеџија једва чека да дође у Србију.
Уметник који једнако успешно глуми и пева и који тренутно има концерте у Загребу и Љубљани волео би да испоштује традицију и пред београдском публиком се појави уочи новогодишњих празника.
- Јако бих волео да дођем у Београд, надам се да ћемо се видети око Нове године. Увек радо долазим код вас. Тренутно снимам нови филм и имам много обавеза, али искрено се надам да ће се све сложити и да се видимо - рекао је глумац кога сматрају једним од највећих југоносталгичара, а ову тајну можда није ни смео да ода будући да се највероватније ради о новом пројекту.
У великом интервјуу који је дао за портал Индеx.хр Раде, између осталог, евоцирао је и успомене на време Јосипа Броза, који је био велики филмофил.
- Тито је волео уметност и нарочито филмове. Кад смо били с „Киклопом“ у Новом Саду, нас неколико је отишло да се упозна с њим и Јованком, а он је рекао: „Јованка, ево овог твог“ - испричао је, и додао да је тек касније открио да га је она обожавала.
- То сам сазнао деведесетих, кад сам био у посети док је била дословно заробљеница у Београду. Говорила ми је све најгоре о политичарима, питао сам је зна ли да је прислушкују, а она је рекла: „Зато вам то и говорим.“ Тада ми је Јованка рекла да је она волела моје филмове, а Тито Бату Живојиновића - навео је Раде, и открио неке детаље са почетка каријере:
- Био сам популаран, барем према тим анкетама, и осећао сам то, али никада се нисам осећао звездом. То ми није било занимљиво, било ми је чак и одбојно.
- Нормално сам шетао градом, стајао у реду за хлеб у дућану, није било папараца, али волели су ме и навикао сам своје суграђане у Загребу да са мном имају нормалан однос. Уз све то, постоји и тај финансијски аспект, ми који смо били најпопуларнији зарађивали смо само мало више од просечне плате доктора или инжењера - истакао је славни уметник.
Глумац се присетио и неких анегдота с почетка каријере.
- Након повратка из Америке, слетео сам у Загреб и одмах сам имао лет за Дубровник, где смо радили „Дон Хуана“. Јурили смо на генералну пробу, на вратима ме чекао инспицијент који ме је буквално гурнуо унутра. Улетео сам и како су били неки стубови, од светла их нисам видео, ударио сам главом и пао у несвест. Прво чега се сећам је да ме неко полио ампером воде, мени чворуга изнад носа, а како је била затворена проба, у другом реду у публици био је Арсен. Обе ноге пребацио преко столица и каже: „Ооо, добро дошао у театар, младићу, дуго се нисмо видели“. Тако се у Дубровнику наставило наше пријатељство - присетио се дружења са великим Арсеном Дедићем, који му је, како је истакао, одувек био узор.
Раде је причао раније како је реаговао на смрт Јованке Броз.
- Познавао сам је и била ми је веома драга. Мислим да је била часна жена. Можда је правила неке грешке, али знам да је све чинила вођена добрим намерама. Мислим да је волела народ, била бескрајно одана Титу и покрету - причао је Раде тада.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".