Време чини своје, па је прича о "младом Ројници" који је у Аргентини прао новац и проширио делатност на Америку и Шпанију где је купио вредне виле, подсетила на ону праву и мучну како је уопште породица Ројница дошла у Аргентину.
А Иво Ројница био је усташки "стожерник" који је у смрт у Дубровнику одвео бројне Србе и Јевреје и један је од оних који су избегли казну и захваљујући везама побегао у Аргентину. Тамо је постао један од најбогатијих Хрвата у исељеништву, којег је Фрањо Туђман одликовао уз све додатне почасти. Дубровчани, пре свега породице жртава, памте Ројницу из времена масовних прогона када је Србима и Јеврејима било забрањено кретање градом, а већина је завршила у затворима на Ловријенцу.
Заповедник Ројница марљиво је испуњавао захтеве усташке власти у Загребу, па је добио и "ласкави" комплимент од Анте Павелића као губернатор Дубровника и врбовао усташе уз заклетву коју су полагали уз поглавникову слику, крст и две свеће. "Крижарско братство", верска организација, дало је пуну подршку усташком покрету, а политика клања и предаје територија Мусолинијевим фашистима била је циљ усташког фанатика Иве Ројнице.
Сам Ројница, иначе трговац, написао је Наредбу којом се угледним грађанима, Србима и Јеврејима у Дубровнику забрањује да воде радње, које су спаљене и уништене, а њихови власници и чланови породица убијени. Срби нису смели поседовати ни бицикл, писаћу машину, фото-апарат, а сам Ројница опљачкао је један дубровачки стан. У смрт је одвео и људе са којима је пре био у пријатељским односима, а учествовао је у мучењу цивила и својих суграђана. Доласком италијанских фашиста Ројница напушта југ Хрватске и сели се у Загреб, где је дочекао крај рата и покушао бекство преко Аустрије у Трст где у затвору глуми лудака и тако успешно организује бекство за Јужну Америку, где је одмах отворио плетионицу.
Није Ројница једини злочинац који је избегао правду и нови живот нашао у Аргентини. Чак 20.000 Хрвата доселило се после Другог светског рата, међу њима и највећи крвници: Еуген Дидо Кватерник, Јуре Францетић и Младен Лорковић. Уточиште у Аргентини су пронашли и нацистички злочинци Адолф Ајхман и Јозеф Менгеле. И Анте Павелић побегао је у Аргентину где је почео да гаји кокошке. Стигао је са фалсфикованим пасошем и у друштву свештеника. Послератна Аргентина Хуана Перона била је омиљена дестинација за злочинце где су нашли идеално склониште. Чувари концлогора, заповедници злогласних кољачких усташких јединица, СС генерали, сви су се нашли у Буенос Ајресу и постали "добре комшије". Павелић ипак није дочекао миран крај живота, јер је у априлу 1957. изведен атентат на њега, након чега је побегао у Шпанију и умро у Мадриду. Дуг је списак усташких злочинаца који су се нашли у Аргентини, попут Вјекослава Вранчића, Динка Шакића, Данијела Црљена, који су касније, деведесетих година у Хрватској, слављени као "домољуби".
Ни Иву Ројницу нико није питао шта је радио за време рата, а у Аргентини се обогатио и почео да објављује текстове у којима глорификује усташки покрет, демантујући злочине које је и својом руком починио. Основао је часопис "Студие кроатике", писао у емигрантској штампи, а доласком Туђмана на власт почиње и његов покушај рехабилитације. За своје "заслуге" Ројница је од хрватског председника добио одликовање. Орден кнеза Борне, уз образложење "за особите заслуге стечене промицањем међународног положаја и угледа Хрватске". Усташки симпатизери и ратни злочинци на велика су се врата вратили на место злочина, слављени, па су многи од њих добили и улицу у Дубровнику.
Казну Иво Ројница није дочекао, све се вукло упркос протестима јеврејских организација и злочинац је умро 2007. године у Аргентини. Сахрањен је на гробљу Ел жарден де ла Паз. Горљиви усташа никада није стао пред суд, успркос многобројним доказима да је лично наређивао депортације људи у логор где су убијени. Неке је и сам мучио, одузимао им вредне ствари, опљачкао њихову имовину.
Његова породица наставила је живот на високој нози у Аргентини, све док "Ел Кроата" није завршио иза решетака.
Помогао да ХДЗ дође на власт
ИЗ Аргентине у Хрватску је 1998. стигао званични захтев да се преиспита ратна прошлост Иве Ројнице. Туђмана више није било, али је и даље спис стајао у фиоци јавног тужиоца, без обзира на то што је Центар "Симон Визентал" тражио да се проведе истрага. "Ферал", новине које је Туђман мрзео, описао је и документовао све што је Ројница радио по Дубровнику, а скривало се да је издашно новцем помагао да ХДЗ дође на власт. Тако је награђен и као дипломатски представнкик Хрватске у Аргентини, а у новинама је изјављивао да би "опет све учинио као и 1941". Говорио је да би можда и помиловао неке Јевреје, али Србе никако. Називао их је "источњачким смрадом", а 2000. године се заузимао да се сви Срби из Хрватске иселе.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".