Студент Марко Маријоковић из Београда боравио је прошле недеље у Уједињеним арапским емиратима. Баш када се вратио у Србију, неко му је са рачуна скинуо 219.000 динара (око 1.900 евра) и тај новац потрошио на куповину скупе гардеробе и резервацију луксузне вечере, вожње хеликоптером и крстарења Персијским заливом. Срећом, Марко је реаговао на време и тиме спречио да се ове резервације до краја реализују.
Када је схватио да је жртва крађе података са дебитне картице, одмах је позвао банку да блокира картице, али и све сајтове за резервације које је видео у изводима рачуна, а на које је утрошен новац.
Марку је пре неколико дана са дебитне картице скинуто 219.000 динара. Прво је нестало око 60.000 динара, па кроз неколико минута и остатак новца.
Када му је стигло обавештење од банке да је новац скинут, помислио је да је у питању нека закаснела трансакција од раније с обзиром да је био у Дубаију. Али, није.
"Прво ми је скинуто око 500 евра и помислих: То је нека трансакција од раније. Међутим, пошто сам се тада задесио на свадби код рођака, погледао сам рачун још једном када сам стигао кући јер ми је та апликација на другом телефону и видео сам да је нестало још 100.000 динара. Одмах сам знао шта се десило", прича саговорник.
Брзо је, како објашњава, позвао своју банку и затражио да му одмах блокирају картице.
"Оператер банке ми је објаснио да су картице у њиховој банци осигуране до 1.000 евра. Међутим, већ је било скинуто 219.000 динара", наставља Марко.
Касније, у току ноћу, на основу извода банке видео је да је новац потрошен на организацију туристичких тура по Дубаију и на сајтовима за куповину гардеробе.
"Одмах сам алармирао сајт за организацију излета и урадио сам све што је било до мене. Од њих сам успео да добијем WхатсАпп преписку од договора са особом која је украла новац и букирала туре. Особа је у нечије име букирала вожњу хеликоптером, крузирање Персијским заливом, луксузну вечеру и тако даље. Срећом, само је букирано, дакле није исплаћено у целости, него само онолико колико је било потребно раније уплатити. Агенција ми се извинила и вратила део новца за туре које се још увек нису реализовале. Враћено ми је око 500 евра за сада".
"Све наше банке имају такав систем да морате да ауторизујете било коју уплату. Моји пратиоци су ми објаснили да се раније дешавало да рецепционерима остају сви подаци од гостију хотела, уколико су платили картицом. И шта онда – ми зависимо од добре воље људи који раде као рецепционери", пита се Марко.
Адвокат Владимир Протић објашњава да су данас све учесталије крађе идентитета и података са кредитних и других платних средстава путем интернет превара. Додаје да у случају такве крађе, банка има пуну одговорност у једном случају.
"Ималац платне картице односно ималац рачуна у банци одговара за нестанак новчаних средстава до 3.000 динара. А уколико се ради о износу преко тога, банка, уколико сам власник рачуна није допринео да дође до настанка штете, дужна је да му надокнади", истиче он.
Додаје да су злоупотребе све чешће, те да је евидентиран велики број притужби код Удружења потрошача.
"Ми неретко, приликом онлајн куповине, притиснемо опцију сагласност као знак да пристајемо на све и ту је највећи пропуст. Треба погледати оне опште услове које нам се нуде, како бисмо знали на који начин послује то предузеће и каква је услуга коју желимо", објашњава он.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
