Мића је открио како је доживео филм. Ово су његови први утисци:
- Погледао сам неке делове филма, нисам цео. Тај филм у мени буди неки посебан осећај. Учествовао сам у томе и покушао сам на свој начин да допринесем. Била нам је намера да снимимо не само филм о Џеју већ и о животу на Дорћолу у тим временима осамдесетих и деведесетих, све до његовог вртоглавог успеха 1992. Све је аутентично, ништа није измишљено.
Истиче да је врло задовољан како је Алексеј Бјелогрлић одиграо његов лик:
- Он ме је одлично одиграо, задовољан сам. Ја сам лично хтео да ме он одигра. Подсећа ме на неки мој живот у то време, приказао ме је онаквим какав сам тад био. Открићу вам сад да ћу се и ја појавити у једној сцени на филму.
Открио је како је изгледао његов сусрет са Џејом. Нико није слутио да је крај.
- Дошао је овде у пицерију. Његов кутак је био или за шанком или за левим сепареом. То је било у четвртак, а већ у недељу је преминуо. Тешко се кретао и причао. Нико од нас из друштва није ни слутио да је ту већ скоро крај, али видело се да је лоше изгледао.
Мића истиче да је Рамадановски имао све упуте да оде код лекара, али није желео да их се придржава.
- Код Џеја се последњих година није знало како је, понекад је добро изгледао, а понекад не. Требало је да иде код доктора. Није хтео. Желео је да живи живот пуним плућима до краја. Имао је могућност неге од свих доктора специјалиста, имао је упуте... Ништа није поштовао, радио је само како је он хтео. Тако како је хтео, тако је и отишао.
Чак је и сам певач имао жељу да се о њему за живота сними филм:
- Тако је. Његов став је био да он сними филм о себи и тај филм је требало да се зове "Бела жена". Имао је неку своју визију тог филма, али не знам колико би он био аутентичан као што је "Недеља". Нон-стоп је причао о томе.
(Курир)