- У селу живим са мамом, татом, братом и баком. Орање ми никада није било страно, помагала сам својима у свим пословима, а латила бих се и тога, но, све се променило када сам се, на жељу дека Воје, пријавила на такмичење у селу "Прва бразда" 2013. Брзо сам научила све финесе, баратање прикључцима, погађање дубине и правца, како да узорем... На такмичењу ја, једина девојчица тада. Није ми било свеједно шта ће људи да кажу, али желела сам да испуним жељу деки, који је традиционално отварао сваку "Прву бразду" - присећа се кроз осмех Марија па наставља:
Деди за љубав
- То је било деди за љубав, учинила сам га поносним, али сам и добила жељу да наставим с тим. Стигла сам дотле да сам на надметању у Србобрану међу 50 мушкараца била једина жена и победила сам у орању трактором. Имали смо 30 парцели за орање, а они били озбиљни такмичари, пољопривредници. Нисам се надала, али ми је то омиљена победа.
Ова девојка каже и да се након смрти деде њена породица мање бави пољопривредом.
- Имамо око 5,5 хектара земље, обрађујемо је за своје потребе, а некада смо радили и закуп. Тата је ауто-механичар и највише поправља тракторе, брат је завршио факултет, а и мама ради нешто друго па је земља остала само за нас. Кад сам уписивала студије, пољопривреда ми је била више обавеза него љубав.
Фото: Јутјуб принтскрин/Obično, a vrhunski
Имала сам жељу да радим у лабораторији, да се бавим истраживањима и научним радом, али на средини студија десиле су се моје озбиљније победе у орању и некако себе сада више видим у томе. Увек можеш онолико колико хоћеш, па тако и ја желим да урадим нешто значајно за своје село, а онда за државу, а у томе ме подржавају и породица и пријатељи.
Ревија у Летонији
Марија је ове године била и на Светском првенству у орању у Летонији од 7. до 15. октобра, где је Србија после неколико деценија имала шансу да учествује и где смо постали члан Светске орачке организације.
- Прво кад сам слетела тамо, купила сам гумене чизме и кабаницу. Време је било грозно, клима оштра, кишовито и хладно. Наш циљ је био да се прикључимо организацији и у томе смо успели. То је озбиљно такмичење на коме је било 50 такмичара из преко 25 земаља.
Свакако, то сам видела као једну лепу причу где би и наша земља могла да се промовише. Учествовала сам у ревијалном програму, што је био неопходан корак за повратак наше земље у чланство Међународне орачке организације. Након тога, Србија је стекла право учешћа на Светском првенству орача наредне године.
Фото: Јутјуб принтскрин/Obično, a vrhunski
Женственост на првом месту
Наша саговорница се, каже, не обазире на подругљиве коментари појединаца када виде жену за трактором на њиви, али сматра и да девојке треба да сачувају своју женственост.
- Све девојчице, девојке и жене које се баве овим послом не треба да се стиде тога, али свака од нас треба и мора да сачува своју женственост, јер смо ми пре свега жене. Свака треба да има своју верзију себе и свој приватни живот. Ни ја нисам само код куће и на њиви у трактору, већ имам и свој приватни живот, јер сматрам да свака жена треба да се развије у свим правцима - каже Марија.
Апел
Марија Сеочанац каже за Курир да би власти требало још више да подстичу младе и да им дају мотивацију да се врате на село и родним крајевима.
- Парче земље и кућа где сам се ја родила и одрасла нешто је посебно за мене, увек ми даје неку посебну енергију која не постоји нигде другде. Млади не треба да продају своје земљиште, куће и окућнице, јер можда и након остварења каријере ипак пожеле да се врате коренима - истиче Марија.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
