- Ја сам једне зиме купио коња, јахали смо га. Онда сам направио велике санке, као руска тројка. И упрегнем тог коња и онда се возим овде по брдима. Е онда се оженио један мој рођак који је имао козе. И одем прво вече код њега кад долази родбина да се честита. И чујем ту неку причу од њега и убаци ми тог неког црва. И почнем да то сагледавам са свих страна. Ма мора човек да буде отвореног ума. Пре тога сам размишљао да се бавим пастеризацијом овог нашег сељачког домаћег. Али знате ли која је ту кокнуренција. Како ви да дођете до купца да га убедите да то проба. И онда кад проба да купи и други, трећи пут. Међутим ово са козама ме некако заинтригирало. Ја сам после глуме иначе студирао филозфски факултет. И онда сам размишљао – ето тај јарац у митологији, у филозофији. Сатир – полу јарац, полу човек. Онда симбол код нашег народа. Коза је што кажу друга мајка. Одхранила нас је између Турака и Другог светског рата. Спасла нас је.
Глумац је открио да је првих 10-12 хиљада евра за изградњу штале, узео од хонорара од серије “Луд, збуњен, нормалан”.
- Канте сам ја вукао, имао сам неку “шкоду”. Прве канте ми је дала једна млекара ту из Мионице. Половне канте које сам ја опрао и у њих ставио сир. Етикете сам израђивао на штампачу. Вакумирку сам платио 600 евра. Сир ми је стајао у подруму и кад смо купили ту вакумирку онда сам паковао сир и носио га купцима. Знам много фирми које због свог екстрапрофита преусмеравају новац на инвестирање. Са те позиције ви видите да је то идеално за пословање. Али те фирме пуцају јер нису пешке направљене. Једно јутро се пробудите и само видите да су сви ланци попуцали. Јер нисте били свесни тог настајања.
Јанковић не крије да му је у проналажењу првих муштерија помогла чињеница да је глумац.
- Друго, имате ви светске њушке које имају бизнис. И онда се рефлектор окрене ка томе. Али ви кад пробате производ видите да то није ништа. И одлазите. Ја могу бити Марадона, али ако производ не ваља, онда не ваља. Е ја сам окренуо рефлектор и трудио сам се да то што радим, радим добро. Да то што радим, радим поштено. Иако су ме и стручњаци који су некада покушавали тиме да се баве упозоравали – Бранко нема шансе да успеш, пропашћеш.
- Ево, ако причамо о сиру и млекарству. Нико не рачуна на елеменат логистике и организације. Нико не рачуна на фиксне трошкове који расту. Јесте ли видели шта се дешава у Америци, овај скок струје и горива. Имате скок инфлације. То морате да пратите. Ево зашто је мени сад дошао овде један од најбољих кувара у Београду. Рекао сам му Милане молим те дођи јер хоћу да се играмо са сировином. А ови неки мисле да је то како падне. Није, морате да радите на свим фронтовима. Ја сам веровања да је метафизика пре физике. Сећам се кад у један елитни ресторан донесем три канте сира зато што пролазим туда. А онда ми власник каже – ау брате, шта ће теби то. А шта је то страшно? Шта је то страшно? Је л’ то зато што је он гледао на ТВ-у да неко седи и да је тај неко мангуп. Ви имате швајцарске произвођаче најскупљих сирева на свету који чисте шталу. Али то је наша малограђанска паланачка свест. Ја то не разумем. То је по принципу ти уместо да седиш ко господин ти вучеш канте сира. Шта то значи?
Глумац истиче да уопште нема проблем са егом.
- Ја мислим да сам то пребобо још као глумац. То је као кад глумац дође па каже е је л’ дошао реквизитер треба да почнемо сцену. Па узми сам стави чашу где треба. Не мислим ја да рушим посао реквизитера нити њему да сметам, али ако видиш да је човек у послу… Имам ја овде једног стрица овде, феноменалну ракију прави. И не могу да га убедим да купи флаше како треба. Него он узме флаше од овога и онога, узме неке чепове, и ви то кад видите немате поверења у то да треба да пробате. Морате о свему да водите рачуна.
Када је стекао поверење купаца у послу са прерадом млека и прављењем сира, Јанковић је кренуо у нешто што је овде широј јавности било готово непознато. Сурутку је паковао у капсуле, у облику прах.
Foto:Printskrin YouTube/Ata images
- Ја сам веома знатижељан. Био сам фасциниран процесом лиофилизације. Ево сво воћарство прелази на лиофилизацију посебно код скока енергената и код скока логистике. Ако један космонаут живи месец дана на лиофилизованој храни и функционише савршено у том простору где се налази. Ако фармација то ради, ако се молекуларна биологија тиме бави. Није ми јасно зашто онда то не би био случај и са чувањем ове свакодневне хране? Свима је јасно да је сурутка лек, али нико се није бавио тиме како да то сачува. И онда сам ја кренуо у ту причу. Био ми је изазов.
Био је то и својеврстан ризик јер је требало уверити људе да то што је спаковао у неки прах или капсулу има исти ефекат као оно што смо куповали у флашама и пили.
- И бољи, јер ја не користим никакве конзервансе. Ви када то убаците у флашу морате да убаците и конзерванс. Знате ли како функционишу велики трговински ланци? Имају човека који само гледа датуме. И на три дана пред истек он одмах враћа робу. И онда кажете – да бих опстао морам да убацим “Е” тај и тај.
Фото: Принртскрин/Инстаграм/koza.nostra.by.branko.jankovic
Јанковић је практично цео крај укључио у посао са козама.
- Мислио сам на почетку да ћу имати проблем са сировинама. У једном тренутку сам сам имао 250 коза. То је велики посао. Плус млекара и прерада. Али када сам видео да су се људи заинтересовали онда сам видео да то може бити једна ствар да сви буду задовољни. Причао сам скоро са људима. Много ми мислимо како ће неко тамо негде урадити то нешто и ми ћемо бити срећни. Нема тога. Сад је свет близу. Треба то испратити како треба. Зашто се поред ауто-путева у Србији не отворе национални ресторани. Зашто? Тај ресторан ће “повући” и човека који ће да насече дрва за тај ресторан. Да се посаде на крају крајева два хектара пасуља. Не мора да пије. Иоанко вози, али нек поједе 2-3 сарме. А не да једе, ајд сад да не именујем. Мислим да о томе нико није размишљао.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
