Годишња инфлација од 6,6 одсто није драматична, али је проблем што највише новца трошимо на намирнице које су поскупеле неупоредиво више. Поједини артикли и 40 одсто. Како је упозорила, ову ситуацију користе "алави" трговци који "лове у мутном" и најавила да ће се на сајту НБС наћи упоредне цене робе у продајним ланцима.
Како из Централне банке кажу, обавестиће јавност о начину спровођења ове одлуке и постављању линка ка производима по трговинама. У међувремену житељи могу "пешке" или сурфујући по интернету да се и сами увере у велике распоне цена истих намирница. Тако се једнака флаша уља, килограм тиквица или паковање истих пелена, од ланца до ланца, продају од неколико дестина до неколико стотина динара разлике.
Гувернерка се лично уверила да су поједини артикли, конкретно кафа, драстично поскупели. У размаку од две недеље 200 грама овог напитка платила је први пут 239,99 а други 369 динара. Према њеним речима, великим трговинама на које смо сви свакодневно упућени, вратиће се као бумеранг то што пад промета покушавају да надоместе високим ценама.
- Поскупљење од 130 динара за две недеље је недопустиво - рекла је Табаковићева.
- Анализирајући цене тог производа у трговинским ланцима са њихових сајтова, утврдила сам да се крећу од 234 до чак 374 динара. Онако како радимо са ценама услуга банака, које објављујемо на сајту НБС да сви могу да их виде и упореде, радићемо и са производима у радњама.
Економиста Љубодраг Савић, међутим, сматра да тржишна економија подразумева да продавац може да зида цену док год има купаца. Опасно је, додаје, што оваква поскупљења могу додатно да убрзају спиралу инфлације.
- Осим реалних узрока инфлације, психолшки фактор је чак и опаснији за инфлацију - каже Савић.
- Произвођачи и продавци почињу да подижу цене да би се заштитили, па како подигне један, крећу и остали. На сличан начин се понашају и купци, па из страха од поскупљења уместо једне намирнице која им треба, праве залихе. Тиме повећавају тражњу, а продавци на основу тога повећавају цену. Тако се гради инфлациона спирала.
Како саговорник објашњава, држава на цене може да утиче пуњењем робних резерви - да купује жито, месо, млеко и друге производе када је велика понуда и ниска цена, па да пласирањем коригује стање на тржишту.
ПРОСЕК
У моменту када су производи које најчешће користимо "отишли" 30, 40 па чак и 100 одсто, грађанима не значи много просечна инфлација од 6,6 процената - објашњава Савић. - Нажалост, највише поскупе управо производи који се најчешће користе. Да Влада није интервенисала замрзавањем, питање је до које би цене, рецимо, хлеб стигао.
(Новости)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
