Рођена у Виници у септембру 1925. године, Албина је била једно од осморо деце у радничкој породици.
Када је пошла у трећи разред, породица се преселила у Јурку Вас, где јој се отац, по занимању опанчар, разболео и преминуо само неколико месеци касније. Албина је већ тада почела да ради како би помогла мајци да прехрани породицу.
Када је 1941. године Немачка напала Југославију, Албина се придружила Народноослободилачком покрету.
Њене способности су брзо биле препознате. Почела је да преноси информације између виших чланова покрета, што је била улога од великог поверења.
Одржавала је везу између Новог Места и Брезовог Ребра, где је био положај активиста и партизански логор. Децембра 1941. напустила је Брезово Ребро и по Хенингмановом упутству запослила се у Новом Месту. У гостионици у којој је радила организовала је пункт за везу и, током три месеца боравка у Новом Месту, растурала летке и одржавала везе с куририма који су долазили у град.
Када су Силе Осовине напале ослобођену територију, Албина се средином 1942. придружила Савезу комунистичке омладине Југославије, и служила је у Трећем батаљону Прве словеначке бригаде "Тоне Томшич" у Трећој чети.
До децембра исте године, Албина, која је радила као болничарка и секретар батаљона, учествовала је и у борбама широм земље. Као медицинска сестра на бојном пољу излагала се великим опасностима, како од непријатељске ватре са копна, тако и од ваздушних напада - тада још увек нових и непрецизних ваздухопловних јединица.
Од краја 1942. до краја 1943. задобила је неколико повреда, укључујући оне које су довеле до великих повреда њеног лица.
Фото: Википедија
Учествовала је у борбама 11. децембра 1942. у Ајдовцу и на Полици, 26. децембра 1942. код Мирне и два дана касније код Требинца, 3. јануара 1943. у простору Загорица-Чатеж, 13. јануара у Шентвиду код Стичне, 17. јануара на Полици. Септембра 1942, била је у Сувој Крајини први пута рањена, затим 21. јануара 1943. у борби код Загорице, где је бригада напала белогардистичко упориште. Учествовала је у бици код Метлике, где се бринула о рањеницима. Бригу о рањенциима водила је и током борби код Амбруса 18. марта и у борбама код Данама 25. марта 1943. године. Трећи пут била је рањена 15. септембра 1943. на Великом Осолнику, током борби за Турјак, када је у њеној близини експлодирала мина. Опорављала се у партизанској болници у Јелендолу, Кочевски рог, затим у Чрмошњицама и одатле евакуисана на Жумберак.
Фотографија која је направљена у том периоду остала је да непрестано подсећа јавност на ужасе рата.
За исказану храброст у опасним условима одликована је југословенским орденом Партизанске звезде 3. реда.
Албина је преминула 24. јануара 2001. године.
БОНУС ВИДЕО:
