Све је више напуштених киоска у Републици Српској, па чак у главној улици у Бањалуци. Зашто је то тако?
Како каже један предузетник из Бањалуке, који је наследио овај мали породични бизнис, ни топ локација данас не значи много.
- Највећи проблем су плате. Чак и ако си једини радник у свом киоску, док платиш порезе и доприносе, уз овакве марже, не остане ти довољно новца да би посао био колико-толико исплатив – прича саговорник Српске Инфо.
Уз то, не само у Бањалуци, него и у другим већим градовима БиХ, у последње две деценије се променио начин живота. Све је мање шетача, а све више људи који се возе аутомобилом. "Моторизовани потрошачи" никад не свраћају у киоск, већ све купују у тржним центрима или супермаркетима, где имају обезбеђен паркинг.
- Мој отац је, рецимо, сваког јутра на киоску куповао новине и цигарете. И ја сам, као и он, пушач и пратим вести, али не памтим када сам свратио до киоска – каже Ведран из Приједора.
Као и други његови вршњаци, не купује и не чита новине - него прати портале.
- Цигарете купујем у тржном центру, када идем у набавку хране и кућних потрепштина – каже Ведран.
Неке фирме су годинама држале ланце киоска за малопродају, не само новина, цигарета и допуна за мобилне телефоне, него и других потрепштина, а јавна је тајна да су им ти продајни објекти били драгоцени и због прикупљања готовине.
Економиста Зоран Павловић сматра да само компаније које имају "нешто новца", данас могу држати киоске. За мале предузетнике, овај бизнис је превелики подухват.
– У киосцима се углавном продаје акцизна роба, пре свега цигарете, а прописи су такви да се акцизе плаћају чим набавиш робу намењену за продају. Дакле, треба имати неколико хиљада марака да их унапред уложиш у робу. Осим тога, када су киосци у питању, трошкови су превелики у односу на зараду – објашњава Павловић.
(Курир.рс/Српска инфо)