Шериф Коњевић одлучио је да отвори врата свог дома и одговори на нека приватна питања из свог живота.
- Добро ми је. Задовољан сам са животом и каријером. Смејем се, значи да сам добро - рекао је на почетку разговора.
Где вам више прија да будете, у Сарајеву или у Минхену?
- Иако овде имам све што имам, тамо ми је некако боље, другачије је. Волим закон, а тамо то постоји. Мој син обожава да буде овде.
Имали смо прилику да упознамо вашу супругу, колико вам значи њена подршка?
- Код нас је све у договору и сјајно функционишемо. Некад је било да мушкарци воде главну реч, али тога више нема. Не желим некоме да будем капа. Код нас је све хармонија, и ја свакоме у животу саветујем да добро размисли пре него што уђе у однос, да ли су једно за друго. Код нас нема љутње, неко је вода, неко ватра.
Чиме вас је освојила?
- Како смо се упознавали, ја сам схватао да је мени бог подарио баш њу. Нашли смо се. Пун сам разумевања, она је 18 година млађа од мене и према томе имам респект, а има и она велико поштовање према мени. Ја сам најбољи човек због ње, она ме зна најбоље.
О вама круже разне приче.
- О мени свашта причају, мисле да сам овакав, онакав, постоје разноразне приче. Кажу да ме познају, а ево ја кажем да ме не знају. Јер да ме знају, не би тако причали. Не бих ја могао да певам песме које певам и будем оно што јесам да сам такав каквим ме представљају.
Ви сте једна од највећих босанских фолк звезда, да ли то ваши мештани поштују?
- Не обраћам пажњу на то, али, нажалост, морам признати да су сви лоши коментари о мени из Босне. Пишу да сам сељак, коњ, а мени је драго кад ме тако назову. Они би волели макар један дан да су коњ као Шериф Коњевић. Мени то не смета, смета ми што не воде рачуна о својим животима.
Постоје и колеге које ружно причају о вама.
- Сви они причају свашта, а кад дођем и станем испред њих, кажу: "Ово је наш колега, цар." Волео бих да су мало другачији, да не коментаришу много. Сви смо ми исти под овим небом. Не бих ја трајао оволико да сам такав каквог ме појединци представљају.
Шта вама смета код вас?
- То што сам у јавном иступању такав какав сам. Што исправљам криве Дрине, јако сам емотиван. Смета ми то што се упалим као зуб на коментаре. Волео бих да сам мало сталоженији, али не могу против тога.
Како се опуштате?
- Возим квад, пливам. На годину-две дана се ресетујем, упалим неке справице, закачим их на себе и рефрешујем се.
Били сте на концерту Александре Пријовић, како гледате на њен успех?
- Мало ми је фалило да заплачем. Зна она какво мишљење имам о њој. Одушевио сам се, први концерт на којем сам био од почетка до краја. Знао сам од самог старта да ће бити овако како је данас. Ја сам јој то још на почетку рекао, па и Шабан је то знао.
Зашто не желите да одржите концерт?
- Стално ме моји људи подсећају да ја то морам. Мени то ништа не значи. Мени је публика иста и у клубу, и на приватном весељу, и на било ком наступу. Било је раније мојих концерата, али у овој новој ери није. Ако то урадим, биће то само због публике, јер ипак је све ово што имам мени публика поклонила.
Певате исто као на почетку каријере, како је то могуће?
- Волим да водим рачуна о себи, немам пороке, и мислим да сада боље певам него раније.
Како замишљате пензионерске дане?
- Сутра могу да одем у пензију, али не желим, не размишљам о томе, мени је то комплекс. Иако у Немачкој све плаћам и имаћу ту пензију, морам те обавезе да поштујем, ја то не желим, мени то не мора да се враћа.
Курир
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".