Америчке заставе у Ирану су права реткост. Ако се и појављују у јавности, онда у негативном контексту. Сједињене Државе већ деценијама слове као крвни непријатељ исламске републике Ирана.
Али у једној фабрици у Хомеину, тристотинак километара од Техерана, све је пуно застава заклетог непријатеља.
Откако је почео нови рат у Израелу, ради се даноноћно. Потражња за америчким заставама је порасла.
Али не за страно, него за домаће тржиште где заставе са звездицама те црвеним и белим пругама завршавају на антиамеричким протестима, гажене и спаљиване.
Заставе Израела с додатном поруком
Највећи промет с америчким заставама фабрика оствари за годишњицу исламске револуције. Но рат у Израелу је повећао број демонстрација, а тиме и потражњу.
Осим америчких, хит су и заставе Израела с додатним натписом на персијском језику „Смрт Израелу“.
Директор фабрике Аболфаси Хандаџани (39) каже да се у иностранству претерује са сликама протеста и спаљивања застава.
„То делује много драматичније него што заправо јесте“, каже предузетник и указује да његова фирма производи и друге заставе. Наравно, иранске, али и заставе Хезболаха, пише "Дојче веле".
Око 120 запослених годишње направи 3,5 милиона застава.
Град Хомеин се дичи тиме да је одавде кренула Исламска револуција која је 1979. довела до пада шаха Резе Пахлавија и утемељења исламске републике.
Директор Хандаџани себе и своје раднике види као отворене и космополитске грађане и Иран сматра мирољубивом силом.
- Иран има добре односе са земљама у региону, али би то све морало бити подређено интересима Ирана - каже директор.
Отворено славље на улицама иранских градова након покоља Хамаса над израелским цивилима не спомиње. Али спомиње санкције Запада који угрожавају економију Ирана.
Критикује и израелску одмазду у Гази. - Како да цивили, чије породице бивају убијене, разликују бомбардовање од тероризма?
Подршка Хамасу или не?
Запад пребацује Ирану и подршку Хамасу у кољачком походу, што званични Техеран негира. Неки стручњаци сматрају да „званична“ мржња према Израелу није нешто што дели већина грађана Ирана.
„Упркос сталној индоктринацији, непријатељство према Израелу је искључиво ствар најгласнијих поборника режима у Техерану“, пише историчар Араш Азизи у једном тексту за Атлантски савет.
Знакови тога су били видљиви и седам дана након Хамасовог напада када су на једној утакмици навијачи скандирали против солидарности с Палестинцима коју диктира власт.
Садх Сибакалам, познати ирански политиколог, написао је на платформи X: „Било би добро када би службеници система народу могли да објасне какву корист напади Хамаса имају по националне интересе Ирана.“
(Блиц/Дојче веле)
