Она се после стравичне несреће у којој је погинула њена колегиница Силвана Арменулић навукла страха, посебно јер је првобитно и она требала да буде у том колима.
На дан када је Силвана погинула и Лепа је требала да буде гошћа на истом концерту, да оде са њом, али и да се врати у Београд, али се тада први пут успавала и није отишла на пут.
- Први пут у каријери се успавам, а требала сам да будем на истом концерту као и она. Мајка ме је будила и ја сам рекла, ма нећу да идем, било је касно да се спремим - рекла је Лепа, и признала да једодала је вест да је Силвана изгубила живот, сазнала од новинара који су одмах дошли код ње да траже изјвау. Иако је до тада имала возачку дозволу, Лепа никада није више села за волан јер је још увек прати тај страх.
- У два сата после поноћи мени на врата звоне новинари, тражили су од мене да кажем да ли се тамо пило и шта се дешавало, ја нисам знала о чему се ради. Ја их питам шта хоћете од мене, мислила сам да неко жели да ме опљачка, не знам стварно шта се десило, отворим врата и ту сам се потресла страшно. Нисам могла да верујем, плакати свуда око мене, са слике гледа право у мене, тада сам се испрепадала и попила лек, сва сам се тресла. Сутра сам отишла на сахрану, Бог ме је спасио, од тада не возим никада нисам села за волан, увек ме неко други вози. Ја сам мислила да ме чека исто, кад наиђе камион на путу, мени је Силвана пред очима и мислила сам да ћемо завшити исто пошто смо ривалке, увек неком мора да седи поред мене, ја не желим да изазивам своју судбину. Од тог дана до данас нисам села за волан, а ево прошло је 47 година.
(Република)