Телевизијску каријеру започела је 1964. године улогом у филму "Бој на Косову" и до сада је остварила више од 160 улога у телевизијским филмовима и серијама, дугометражним и кратким филмовима.
Многи је памте као Марију из истоимене серије или Даницу Чворовић из филма "Балкански шпијун", док је млађим генерацијама остала у сећању као Ружица Синђелић из серије "Вратиће се роде".
Још као девојчица постала је члан Прве пролетерске бригаде. Данас каже да се то десило захваљујући Драгутину Гостушком и Предрагу Тасовцу. Била је део културне секције, с којом је обилазила Сремски фронт. По завршетку рата вратила се кући, и ванредно завршила школу. Захваљујући својој учитељици која је препознала њен велики таленат одлучила је да упише Државну музичку школу у Новом Саду. Положила је пријемни испит и дипломирала 1950. године.
Фото: В.Данилов
Њена каријера на "даскама које живот значе" почиње још у време док је похађала Позоришну школу у Новом Саду. У периоду од 1949. до 1951. године играла је у позоришту у Сремској Митровици, а од 1953. до 1955. била је члан ансамбла Народног позоришта у Бањалуци. Након тога прешла је у Српско народно позориште у Новом Саду где је била стални члан ансамбла све до 1970. године када је прешла у Београд и добила стални ангажман у "Атељеу 212". Иако је одиграла на стотине улога, многи љубитељи позоришта памте је као ћерку Катицу у представи "Радован Трећи". Многи се слажу да је управо Катица обележила њену позоришну каријеру, али ништа мање није значајна ни представа "Корешпонденција" која се на репертоару „Атељеа“ налазила више од 20 година.
На малим екранима Мира Бањац се први пут појавила 1964. године у историјској ТВ драми "Бој на Косову" коју је режирао Јован Коњовић по делу књижевника Радоја Домановић. Уследила је улога у комедији „Џандрљиви муж“ која представља адаптацију истоименог дела Јована Стерије Поповића у режији Здравка Шотре. Одиграла је епизодну улогу у ТВ серији "Пробисвет" , а 1968. године је са Мијом Алексићем, Нушом Маровић и другима снимила комедију „Пусти снови“. Следеће године је глумила Персу Мицић у хит комедији „Силом отац“ у којој су главне улоге играли Миодраг Петровић Чкаља, Драгутин Добричанин, Михајло Бата Паскаљевић и други.
Мању улогу одиграла је у Шотриној серији "Рођаци", а наредне године појавила се у серији „С ванглом у свет“ која је емитована на програму Телевизије Београд. После епизодне улоге у серији "Дипломци" појавила се у ТВ драми „Сладак живот на српски начин“.
Фото: В.Данилов/ Д.Дозет/Б.Лучић/
Главну улогу је тумачила у филму "Један ујак Хојан" из 1972. године који је режирала Вера Белогрлић, по сценарију Јосипа Кришковића. Са Даром Чаленић, Јелисаветом Секом Саблић, Ђузом Стојиљковићем, Вером Чукић и другима, исте године је снимила комедију „Глумац је глумац“. Исте године тумачила је главну улогу у комедији Милана Јелића „Не газите мушкатле“.
Мира Бањац је рођена као Мирјана Т. Бањац 1929. године у сремском месту Ердевик. Мајка јој је била родом из Ердевика, а отац је већи део живота провео у Детроиту у Сједињеним Америчким Државама (САД). Он је потомак Сремаца који су емигрирали у Америку, а у Ердевик је први пут дошао тек када је имао 21 годину. Њени родитељи су се венчали, а да се нису ни познавали. Отац није говорио српски, а мајка енглески. Ипак, остали су четири године у браку у коме су добили ћерку Миру.
Фото: В.Данилов
Након четири године он је пожелео да се врати у САД, уз обећање да ће послати карту за супругу и ћерку како би му се тамо придружиле. Своје обећање је и испунио, али Мирини ујаци нису допустили да она и мајка крену на тако далеко путовање. Зато су остале у Ердевику.
Пред сам почетак рата мајка се запослила у фабрици шећера у Београду, а Мира је живела са баком и тетком с очеве стране. Почетком рата границе су затворене, па се мајка и ћерка нису могле видети пуне четири године.
БОНУС ВИДЕО:
