О успонима и падовима када је кошарка у питању Алекса Аврамовић врло радо говори, али за разлику од тих момената када има места и за тугу, а признао је да се чак и расплакао недавно, у приватном животу код њега места за тугу нема о чему говорио у емисији "Балканском улицом".
Напунио је 29 година иако би се могло рећи да је зрео мушкарац, за себе каже да се осећа детињасто, али и да ће се увек трудити да то дете сачува у себи.
- Ја се увек осећам детињасто, онако мало, али, с' годинама долази то сазревање, мада увек ћу се трудити да сачувам то дете у себи - каже Алекса који открива и на кога је из породице то повукао:
- На маму сам, кад је потребно бити озбиљан-озбиљан, а на тату сам онако мало, да кажемо луцкаст.
Фото: FIBA Basketball
Док је у приватном животу насмејан, када је на терену за њега умеју да алудирају да је више и груби и оштар.
- Па зависи како када, ако треба за екипу која треба да победи... Ако моја екипа треба победи, играћемо и грубље и оштрије. Тако да, шта год се захтева од мене - каже Алекса.
Ипак, признаје да готово никад не опсује саиграча, а и ако се то баш деси, да је то веома ретко.
Највећа подршка од породице
Поруке и честитке су нешто што му стиже после утакмице, али он прво позове своју супругу, своју породицу, па онда сви остали дођу на ред.
- Жену сам прво позвао после финала. Чујемо се углавном сваки пут после утакмице и са њом и генерално са породицом. Она је била прва коју сам позвао. Брат је био у Манили тада... Али то је стандардно, они су сви срећни, поносни на успех који смо направили и кажу да једва чекају сви да нас виде кад се вратимо у Србију.
Фото: АТА имагес
О жени и жељи да добије децу
У много чему Алекса ужива у родном Чачку у ком је срео и своју супругу Теодору.
- Па у Чачку у кафићу једном, ту смо се упознали. Мислим, знали смо се из града генерално, Чачак је мала средина и генерално живимо јако близу, три улице смо једно од другог - каже Алекса који истиче да није имао проблем да приђе својој садашњој жени:
- Нисам стидљив.
Венчали су се 23. јула прошле године, а Алекса каже да га је купила "својом нормалношћу и добротом".
- О својој жени имам само најлепше могуће рећи - каже овај успешни кошаркаш, који се поноси својом супругом која је из света уметности.
- Јесте, она је завршила, сад завршава заправо мастер на Факултету савремених уметности, ликовна уметност - каже Алекса, а водитељка емисије Весна Дедић се на то надовезала питањем:
- Ако си ти изабрао за своју животну партнерку, особу која је уметничка душа и бави се тиме, то значи има нешто уметничко и топло у теби?
- Па генерално и кошарка је нека врста, на неку страну и уметност, тако да трудимо се. Али генерално не могу да насликам, не могу столицу да насликам, да нацртам, увек ми је тата цртао да добијем прелазну оцену - прича са осмехом Алекса и додаје:
- Никад нисам био талентован за то.
Иако је велика срећа што је супругу упознао у својим двадесетим годинама јер тада заједно расту и сазревају Алекса каже да постоје неке ствари и које му Теодора замера.
- Али то ми генерално, не само она него генерално сви замерају, некад не слушам до краја шта хоће да ми кажу, можда улетим у реч или не чујем до краја информацију или нешто. То ми сви кажу - искрен је кошаркаш.
За Алексу је један од тренутака највеће среће био баш када се оженио.
- Па то је било мало другачије. Наравно запросио сам је после једне вечере у ресторану, и кажем, она је са мном и живела у Италији, тако да много смо ми почели озбиљније да схватамо наш живот од тих најранијих дана. Све то остало је била нека круна и кажем, свадба ми је била један од најлепших дана у животу зато што су се сви мени драги људи и њој драги људи окупили на једном месту, прослављали смо нешто што је стварно било лепо и сви су уживали, били су пуни лепих емоција и успомена - каже Алекса.
Иако обоје имају обавезе Алекса прижељкује, и план им је да прошире породицу.
- Да добијем децу - каже Алекса а водитељка Весна Дедић се надовезује питањем:
- У множини, значи за пет година деца. Троје?
- Минимум. Доста је више са ордењем, дајте сад децу мало, шалим се мало. Наравно, имамо стварно планове, али кажем генерално за живот је најлепша ствар да све иде нормалним током.
Вера
За разлику од већине гостију емисије "Балканском улицом" који иду психолога Алекса иде код исповедника.
Фото: FIBA Basketball
- То је ствар која иде од куће. Мајка ме, и отац наравно, су ме водили у цркву кад сам био мали и тако сам ишао на литургије недељом. Из тога се само произвела моја повезаност и са вером и човек ако стварно хоће да да нађе Бога, нађе га на сваком кораку, тако да то је неки мој дубински осећај и ја барем тако гледам ствари - каже Алекса.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
