Једна од главних одлика српског православља, за коју не зна остали хришћански свет, јесте крсна слава. Прослава крсне славе остала је једина непрекинута традиција код Срба још од времена покрштавања па све до данас.
Вековима у српском народу преносила са оца на сина и тако се сачувала до данас. Да би се тај обичај исправно спроводио, Свети архијерејски сабор је, 1985. године, донео и једну одлуку: "Будући да је крсна слава празник "Мале цркве", то јест породице, то и најмања породица треба да је слави. Кад се син одвоји у посебно домаћинство, поготово кад се ожени, дужан је да прославља крсно име, без обзира на то што га отац слави у старом дому."
Уколико отац преда сину крсну славу и син почне да је слави у свом стану, отац и даље наставља да слави крсну славу у старом дому. Нема никакве препреке да једне године отац оде за славу код сина, а друге године син код оца, да заједно прославе своје крсно име.
Сада су они обојица домаћини, могу одвојено, у својим кућама, да славе крсну славу, да позивају своје госте, а могу и један другоме да оду у госте. Уколико отац умре, мајка најчешће одлази на славу код сина, али и она може у својој кући славити породичну славу.
Родитељи не престају да славе крсну славу, док год су у снази и могућности, иако су је предали једном или више синова. Слава се предавањем не исцрпљује, то је породична светковина и док год постоји породица, па и у најмањем облику, као црква у малом.
Слава се преноси са оца на сина прве године када син заснује своју породицу – тада син долази код оца на славу. Том приликом, отац предаје у десној руци четвртину славског колача и честитају један другом славу. Син носи део колача својој кући и дели га са својом породицом. Следеће године син самостално слави славу.
Уколико отац нема мушких потомака, нема разлога да жена не може да настави да слави славу родитеља, све до момента када се уда за супруга када заједно почињу да славе крсну славу коју је супруг наследио од свог оца.
Ни тада ћерка неће погрешити ако има жељу да обележи славу коју су славили њени дедови и отац. Уз славску свећу, славски колач и жито, у кругу породице или и пријатеља и гостију, увек може да принесе благодарне молитве заштитнику дома у којем је одрасла са својим родитељима, преноси Жена.рс
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".