Снимила је више од 25 албума и отпевала неке од безвременских хитова као што су "Иванова корита2, "Рузмарин", "Због тебе" и многе друге. Рођена је 9. новембра 1953. године у Београду, где је живела и радила.
Песма "Иванова корита" коју је Мерима снимила 2001. године на изузетно тих и ненаметљив начин постала је велики хит, што је врло необично. Иако је певачица наставила да снима песме и албуме, после те 2001. године, ниједна песма није успела да надмаши популарност "Иванових корита".
Фото: Архива ТВ Новости
Она има врло разнолик репертоар песама, пева песме на двадесет страних језика од којих се посебно издвајају оне на руском језику. Њен репертоар чине и изворне песме шумадијског и врањанског мелоса, севдалинке, староградске песме и црногорске песме. Добитница је Вукове награде за допринос српској култури. Добила је награде Златни микрофон Радио Београда и Златна значка Културно просветне заједнице. Освојила је више од двадесет награда на музичким фестивалима широм бивше Југославије.
Од 2009. године радила је као одговорни уредник народних редакција Музичке продукције и ПГП РТС-а где је радила на очувању традиционалне српске музике. Снимила је више од стотину изворних песама за Радио Београд и тиме дала свој допринос очувању ове музике. Захваљујући свом раду и уметничком доприносу добитница је националне пензије Србије.
Прочитајте још
Детињство и образовање
Одрасла је у улици Божидара Аџије на Калварији, поред Железничке пруге, на Новом Београду. Рођена је 9. новембра 1953. године у Београду као Мерима Куртиш. Ишла је у Основну школу "Мајке Југовића“. Као ученица, била је изузетно активна у спорту и похађала скоро све спортске секције у школи.
Посебно се издвојила ритмичка гимнастика. У овом спорту била је врло успешна и представљала је своју школу на градским, републичким и савезним такмичењима. Када је била други разред основне школе показала је интересовање за музику. Видела је један оглас за упис у музичку школу и пожелела је да се упише. Међутим, мајка јој то није дозволила. Сматрала је да музичка школа Мерими одузети много времена и да ће на тај начин запустити своје редовне школске обавезе. У школи је била врло несташно дете. Учила је само оне предмете које је волела, а математика јој није била јача страна.
Занимљиво, када је била пети разред основне школе Мерима је желела да пева у школском хору, али је нису примили. Сматрала је да лепо пева, али да је била исувише стидљива, те се као таква није уклапала у овај музички хор. Тада је престала да машта о музичкој каријери. То је трајало све до њене осамнаесте године.
Фото: И. Маринковић
Љубав и таленат ка певању Мерима је наследила од мајке која је имала изузетно леп глас и слух за музику. Одрасла је у породици која је ценила традиционалне вредности, мајка јој је пореклом из Босне, а отац из Македоније. Има брата и сестру. Када је била у пубертету, са четрнаест година, њени родитељи су се развели. Њена мајка је напустила породични дом са Меримином сестром која је тада имала пет година, док су Мерима и њен млађи брат остали са оцем. Живот јој се тада много променио.
Морала је да брине о оцу и брату, научила је да кува, као и да обавља све кућне послове. Мајка и сестру је виђала повремено. Њена мајка се поново удала и добила још једног сина, Мериминог полубрата. После основне школе желела је да упише Гимназију у Земуну. Отац јој је рекао да то не долази у обзир, да мора уписати занат, како би што пре могла почети да ради јер он није могао да их издржава. Тако је Мерима завршила Угоститељску школу. На екскурзији у средњој школи, док су путовали возом за Словенију, Мерима је запевала. Њеним другарима из школе се то допало, па је од тада редовно певала када су се дружили.
По завршетку Угоститељске школе, Мерима није желела да ради тај посао, па је уписала Вишу туристичку школу.
Музичка каријера
Један случајан сусрет у познатом београдском ресторану одредио је Меримин живот. Када је имала осамнаест година изашла је са пријатељима у један ресторан на музику. Друштво је било изузетно весело, па им је пришао човек из оркестра и разговарао са њима. Мерима је у шали рекла да пева много боље од њиховог певача, а онда су јој понудили да баш она запева уместо њега што је и прихватила. Био је то њен први наступ пред публиком.
Два месеца касније, муж и жена који су водили овај оркестар, контактирали су Мериму и дошли код ње кући да разговарају са њеним оцем. Рекли су му да има врло талентовану кћерку и питали да ли би она могла да наступа са њима. Њен отац се наљутио и то није дозволио. Упркос томе, неколико дана касније, Мерима је назвала овај брачни пар и прихватила понуду. Након неколико проба, 1. маја 1972. године, Мерима је са оркестром "Цитадела“ отпутовала у Кључ у Босни где је требало да наступају у једном локалу неколико месеци.
Међутим, ту су се задржали тек неколико дана јер се власник ресторана љутио што је Мерима почетница и не зна велики број песама. Добили су нови позив и отпутовали у Подгорицу. У хотелу "Подгорица“ наступали су два месеца. Свако послеподне Мерима је слушала песме на грамофону и учила текстове, записивала их у свеску. Врло брзо је све научила и њен репертоар је био већи. У том периоду Меримин отац се много љутио и сматрао је да ће његова кћерка осрамотити породицу Куртиш. За очеве речи Мерима није марила, па је по повратку у Београд уписала средњу Музичку школу "Коста Манојловић“ у Земуну коју је и завршила.
Фото: Иван Спасојевић
Након две три године од првог наступа почело је много да се прича о Мерими као озбиљној певачици. Певала је у "Романитару“, једном од најексклузивнијих београдских ресторана, када ју је приметио Светомир Шешић Шеле из Радио Београда и питао је Мериму да дође и сними неке пробне песме у студију. Када је први пут дошла у Радио Београд била је одушевљена. Снимила је две пробне песме "Бисенија кћери моја“ и "Идем путем, песма се ори“. Када их је преслушала комисија, одмах су их прихватили и одлучили да то не буде пробни већ трајни снимак. То је био почетак, после су уследила снимања за радио и телевизију, снимања албума, а освајала је разне престижне награде на фестивалима.
Фестивали и награде На такмичењу младих певача "Њихова прилика“ 1978. године, које су организовали ТВ новости и РТВ Београд, учествовала је и Мерима. Од 184 певача која су током целе године учествовали на овом такмичењу Мерима је са још једном колегиницом освојила и поделила прво место захваљујући гласовима публике. Уследила је и победа на музичком фестивалу на Илиџи на којем су пре Мериме побеђивали веома популарни певачи у бившој Југославији, што је за њу била потврда да је на правом путу и да је публика заиста воли и цени њен рад. Певала је песму Милутина Поповића Захара "Успомена још си само“. Мерима је тада већ била удата и имала је једно дете.
То за њу није била препрека да ниже успехе на приватном и пословном плану. После ових првих наступа на фестивалима Мерима је током целе своје каријере неговала љубав ка фестивалима и наступима на истим. Освојила је бројне награде и признања. Издваја се Вукова награда за допринос српској култури коју је добила 2005. године. Осим ове награде, издвајају се и Естрадна награда Србије, Златна значка Културно просветне заједнице, Златни микрофон ПГП РТС, Амбасадор песме у Нишу, Златна тамбурица, певачица године 1993. и 1996. године. Освајала је прва места на фестивалима "Месам“, "Илиџа“, "Златни сабор“, "Златиборска песма“. Последња у низу ових награда је прва награда на фестивалу "Валандово“ коју је освојила 2018. године што говори о томе да Меримин рад и допринос трају у континуитету свих ових година. Албуми У својој музичкој каријери која траје још од давне 1972. године Мерима Његомир је снимила више од 25 албума.
Када је упознала Предрага Живковића Тозовца 1977. године, он јој је компоновао прве две песме које је објавила за Југотон. Тада почиње њена заиста успешна музичка каријера током које је свих ових година остала верна народној музици и својом идејама неговања народне музике.
Фото: Сарић С.
Koncerti na Kolarcu
U toku i posle ratnih devedesetih godina Merimi nije bilo lako. Bila je razvedena, sama sa četvoro dece, a atmosfera u beogradskim restoranima i hotelima, nije joj bila prijatna. Zbog toga je odlučila da održi koncert na Kolarcu i da se izdigne iz te situacije. Ona je prva pevačica narodne muzike koja je održala koncert na Kolarcu i po tome je postala prepoznatljiva. Kasnije je povodom 30 godina umetničkog rada održala koncert na Kolarcu 2002. godine. Dve godine kasnije opet je napunila Kolarac na velikom koncertu. Povodom 35 i 40 godina rada održala je koncerte u prepunom Sava centru. Te koncerte je održala 2007. i 2012. godine. Poslednji koncert na Kolarcu održala je u martu 2015. godine.
Privatni život
Merima Kurtiš udala se 1979. godine za Milana Njegomira i od tada nosi prezime Njegomir. Svog muža Milana upoznala je kada je imala 21 godinu. Udala se za njega posle pet godina veze, a njen muž je tada imao 42 godine. Merima je govorila da je to bila ljubav na prvi pogled, a svog muža opisuje kao vrlo lepog, pametnog i zgodnog muškarca. On se ranije nije ženio. Merima mu je za pet godina rodila četvoro dece, kćerke Milicu, Jelenu i Ljubicu i sina Marka.
U tom periodu je snimila i četiri albuma. Imala je veliku energiju i želju da radi, ali i da se ostvari na majčinskom planu. Sve je radila uporedo, a imala je jednu ženu koja joj je nekoliko godina pomagala oko čuvanja dece. Merima nije izbegavala nastupe. Nastupala je čak i dok je bila trudna, i nekoliko meseci nakon porođaja. Izbegavala je samo da putuje negde dalje od Beograda ili da ide na turneje koje iziskuju više dana u nizu.
Sa Milanom je bila u braku 16 godina, do 1995. godine. I nakon razvoda ostali su u dobrim odnosima, a njegova smrt u avgustu 2019. godine duboko je potresla Merimu.
Nakon razvoda, sva deca su ostala sa Merimom i nije joj bilo nimalo lako.
Bilo je teških trenutaka, a često i manjka novca. Ipak, Merima je uspela deci sve da obezbedi zahvaljujući svom talentu i muzičkoj karijeri. Decu je školovala i izvela na pravi put. Njena kćerka Milica krenula je majčinim stopama i okušala se kao pevačica. Završila je radio i televizijsku produkciju. Ona je kreativna umetnica. Najstarija kćerka Ljubica završila je Ekonomski fakultet na kojem je i magistrirala, Jelena je arhitekta enterijerista, a Marko je završio državni Pravni fakultet. Merima se ostvarila i kao baka, a prvo unuče je rodila njena kćerka Jelena 2011. godine.
Veza sa Dragoljubom Markovićem
Posle razvoda Merima je imala nekoliko veza, ali se nije eksponirala u javnosti. Držala je do svog ugleda i nije želela da se o njenom ljubavnom životu piše u novinama. Ipak, veza sa biznismenom Dragoljubom Markovićem najviše je zainteresovala javnost. Dragoljub i Merima bili su pre svega prijatelji, a potom i ljubavni par oko godinu dana. Iako su mnogi mediji posle njihovog raskida, govorili da se par razveo, Merima je sve demantovala i rekla da se za njega nikada nije udala i da nisu živeli zajedno.
Nakon razvoda, sva deca su ostala sa Merimom i nije joj bilo nimalo lako.
Фото: Архива Новости
Bilo je teških trenutaka, a često i manjka novca. Ipak, Merima je uspela deci sve da obezbedi zahvaljujući svom talentu i muzičkoj karijeri. Decu je školovala i izvela na pravi put. Njena kćerka Milica krenula je majčinim stopama i okušala se kao pevačica. Završila je radio i televizijsku produkciju. Ona je kreativna umetnica. Najstarija kćerka Ljubica završila je Ekonomski fakultet na kojem je i magistrirala, Jelena je arhitekta enterijerista, a Marko je završio državni Pravni fakultet. Merima se ostvarila i kao baka, a prvo unuče je rodila njena kćerka Jelena 2011. godine.
Veza sa Dragoljubom Markovićem
Posle razvoda Merima je imala nekoliko veza, ali se nije eksponirala u javnosti. Držala je do svog ugleda i nije želela da se o njenom ljubavnom životu piše u novinama. Ipak, veza sa biznismenom Dragoljubom Markovićem najviše je zainteresovala javnost. Dragoljub i Merima bili su pre svega prijatelji, a potom i ljubavni par oko godinu dana. Iako su mnogi mediji posle njihovog raskida, govorili da se par razveo, Merima je sve demantovala i rekla da se za njega nikada nije udala i da nisu živeli zajedno.
(Биографија.орг)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
