Али, како у различитим крајевима Србије постоје различити обичаји, тако се свечари другачије односе и према славском житу, односно кољиву које симболизује васкрсење.
У неким деловима Србије по обележавању славе жито поједу укућани, у неким се оно носи на гробље, а у селима се даје домаћим животињама зарад напретка домаћинства у години која долази.
Свештеник Бранислав Миљковић из Храма Свете Петке у Овчи подсећа да би се према славском житу, као и према свакој другој храни требало опходити пажљиво.
- Домаћица би требало да направи онолико славског жита колико очекује гостију, каже отац Бранислав.
Фото: Профимедиа
- Не треба правити огромну чинију ако се зна да ће доћи мањи број људи, па се после питати шта да урадите са житом које је преостало. Тако је, иначе, и са свом осталом храном; не треба је бацати.
Многе, поготово младе домаћице имају дилему кад би требало припемити жито за крсну славу - дан раније, и то у зору, да би породицу у години до наредне славе пратило благостање, два дана раније или на сам дан славе. Отац Бранислав каже да је најпрактичније припремити жито дан раније, јер би на сам дан славе требало отићи у цркву на освећење и резање славског колача, као и на литургију.
- Славско жито је јако важно као симбол васкрсења. С обзиром на то да је освештано, нема потребе давати га животињама у домаћинству. Најбоље би било појести га сутрадан или поделити са појединцима или породицама које су слабијег имовинског стања, каже отац Бранислав.
(Она.рс)
БОНУС ВИДЕО:
