Свети краљ Милутин, један од најмоћнијих српских владара у средњем веку, припадао је династији Немањића - био је млађи син краља Уроша И, млађи брат краља Драгутина и отац краља Стефана Дечанског.
Србијом је владао 40 година током којих је значајно проширио територије освајајући их од Византије, чиме је нашој држави прикључен северни део данашње Албаније и већи део данашње Македније.
Српска православна црква и верници данас обележавају празник посвећен Стефану Урошу ИИ Милутину Немањићу, односно Светом краљу Милутину, једном од најмоћнијих српских владара у средњем веку.
Поред тога, водио је успешне ратове са Бугарима од којих је трајно освојио Браничево. Краљ Милутин је био први краљ Србије током чије владавине је Србија постала озбиљан политички фактор у региону - склапао је савеза ради напада на комшије, а био је и мета јаких савеза околних држава.
Женио се пет пута чиме је такође осигуравао сигурност територија освојених у ратовима. На српски двор који је до тада био скроман, увео је раскошан византијски протокол, церемоније и титуле.
Свети краљ Милутин био је велики задужбинар и ктитор манастира. Према предању, када је ступио на престо, Милутин се заветовао Богу да ће саградити онолико цркава колико година буде владао.
Подигао је 42 цркаве и то не само у Србији већ и здања у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму и на Светој Гори. Краљ Милутин се сматра највећим градитељем и донатором српских цркава и манастира међу Немањићима због чега га је српска црква канонизовала 1324. године као Светог краља.
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
