Како истиче, највише би волео да избрише несрећу у којој је једва извукао живу главу, као и због тога што се јако млад одвојио од родитеља.
- Највише због чега се кајем је то што сам доживео ту несрећу, морао сам да пазим на себе мало више. Нанео сам доста боља и породици и људима који ме воле, могао сам да погинем, да не постојим више. Кад бих могао да вратим време, то бих једино променио, да волим и поштујем себе мало више - рекао је он и додао:
- Био сам на ивици смрти, конац ме делио, када се човек из те ситуације извуче, онда схвати да Бог не даје свима другу шансу. Онда се запиташ ‘Чекај мало мајсторе, докле више, ниси више сам на овом свету?!’
- Ја потичем из добре породице и своју децу учим да буду добри људи, за мене неко може да каже да сам овакав или онакав, али нико не може да каже да сам лош човек. Имам ја своје бубице, свакога понесе слава, новац, друштво, трудићу се да не праве исте грешке као и ја. У то време мене није имао ко да изведе на прави пут, није имао ко да ми каже „Стани, тако не треба“. После ко год да ми је рекао ја сам говорио да ме пусти. Мене је популарност понела то ћу рећи не знам који пут, свако да каже да је другачије, тај лаже. Некога понесе, ја сам морао да успем јер сам негде ишао главом кроз зид, а могао сам да изгубим главу – признао је Дарко за Гранд онлине.