ТУГА И ПОНОС: Лаушева породица на комеморацији (ФОТО)

Комеморативни скуп посвећен Жарку Лаушевићу одржава се у Југословенском драмском позоришту, у којем су се окупили чланови породице прослављеног глумца, пријатељи, колеге и бројни поштоваоци.

Скупу присуствују поред породице и његове бројне колеге: Петар Божовић, Милан Марић, Весна Чипчић, Милан Цаци Михаиловић, Бранка Пујић, Ваја Дујовић, Дејан Луткић, Ирфан Менсур, Воја Брајовић...

Лаушева породица, супруга Анита са децом (Асјом, Јаном и Душаном), дошла је у ЈДП са тугом, али и поносом - јер њихов отац и супруг није био било ко.

 

Од њега су се говором опростили Воја Брајовић, Тамара Вучковић Манојловић, Ирфан Менсур, Мима Караџић, Светлана Цеца Бојковић, Светозар Цветковић, Драган Бјелогрлић, Вида Огњеновић.

Лаушевићу је дијагностикован рак плућа, за шта јавност није знала, с којим је тумачио неколико улога. У октобру 2023. стање му се погоршало, те је примљен у болницу. Од последица болести преминуо је 15. новембра 2023.

Кремација и испраћај глумца биће у 14 сати на Новом гробљу.

Жарко Лаушевић је рођен на Цетињу 19. јануар 1960. године.  — Београд, 15. новембар 2023)

Био је један од хваљенијих и талентованијих млађих глумаца у Југославији. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Био је члан Југословенског драмског позоришта, где је остварио улоге у великом броју представа. На филму је дебитовао 1982. године, улогом у филму Прогон. Исте године остварио је значајне улоге у филмовима Савамала и Директан пренос.

Врло брзо је добио једну од главних улога у ТВ серији Сиви дом (1984), која му је донела велику популарност. Након тога, играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија, међу којима су: Шмекер (1985), Свечана обавеза (ТВ) (1986), Догодило се на данашњи дан (1987), Официр с ружом (1987), Браћа по матери (1988), Бој на Косову (1989), Оригинал фалсификата (1991), Боље од бекства (1993), Кажи зашто ме остави (1993), Нож (1999).

Године 1993. починио је двоструко убиство бранећи свог старијег брата после чега је осуђен на четири године затвора. После одслужења казне живео је у Сједињеним Америчким Државама све до 2012, када се као помилован грађанин вратио у Србију.

Године 2011, када је био правно помилован, објавио је књигу Година прође, дан никад. Септембра 2013. из штампе је изашла друга књига. Маја 2022. објавио је књигу Падре, идиоте.

Преминуо је 15. новембра 2023. године у Београду у 64. години.