"ДРАГИ ЖАРЕ" Дирљив говор Дугалића на испраћају Лауша

- Драги наш Жаре треба рећи нешто са знањем да ће нешто остати од говора. Зашто је Његош баш тебе изабрао за тај камен...

- Прими наш загрљај макар и немоћан. Толикима од нас који смо у младости очарани гледали у твој дар. Био си разлог што смо кренули пут глуме. Свет који си нам доносио запосео би цео расположив простор као да си био предодређен да ае све драме догоде у теби...

- Твоја крхкост је била снага којом си све носио... Она нас је разоружавала и лечила... У када би редитељ узвикнуо купљено сви би се осећали закинути за још једну твоју креацију и бравуру.

Фото: Н. Скендерија

- А коликим си само судбинама позајмио своју кожу и дао им прилику да се роде Ренесансан и свестран глумећи и пишући, а не знам у чему си био бољи. Слутим колило је било нолно издржати преболети толику сразмеру. Ипак си ивек бринуо да некоме не заузмеш место. Иметник у давању пута другоме, таква је била твоја отменост према нема...

- Стално си изгледао као неко ко осећа да није довољно дао и да је још дужан У сваком тренутку урањао си страсно и гласно, као дечак који ен зна шта би пре од свог обиља поделио... Ма како да си изгледао тихо, увек си изгледао као неко ко мисли да у својој дискретности може бити још ненаметљивији и тиши... Знао си да је светљење и сајње другоме оно једино што је човеку неодузимљиво и зато ћемо свећо наша чивати траг твоје буктиње и сећати се онога што си нам осветлио.

- Задивљујућом снагом носио си свој ход, наднесен над амбис, а непрестамо тражећи оно чиме ћеш нас обгрлити... Молимо се зато да ти се у књизи земаљске вересије сваки дуг намири и прости и да пут твој у оквиру станишта небески, одакле побеже свака мука, буде радостан и благ... Молимо се за то у име твог воска који чува твој траг светлости. Хвала ти бескрајно на свему, Жаре наш драги - рекао је Дугалић док су многи лили сузе.

Међу колегама које су дошле да испрате популарног Лауша, који нас је прерано напустио 15. новембра у 64. години живота, били су Мики Манојловић, Милан Марић, Андрија Милошевић, Виктор Савић, Небојша Дугалић, Радош Бајић, Предраг Бјелац, Драган Бјелогрлић, Бода Нинковић, Петар Бенчина, Игор Ђорђевић, Војин Ћетковић, Слобода Мићаловић, Дејан Луткић, Наташа Нинковић и многи други...

Комеморативни скуп посвећен Жарку Лаушевићу одржан је у Југословенском драмском позоришту, у којем су се окупили чланови породице прослављеног глумца, пријатељи, колеге и бројни поштоваоци.

Скупу су присуствовали поред породице и његове бројне колеге: Петар Божовић, Милан Марић, Весна Чипчић, Милан Цаци Михаиловић, Бранка Пујић, Ваја Дујовић, Дејан Луткић, Светозар Цветковић, Ирфан Менсур...

Лаушева породица, супруга Анита са децом (Асјом, Јаном и Душаном), дошла је у ЈДП са тугом, али и поносом - јер њихов отац и супруг није био било ко.

Од њега су се говором опростили Воја Брајовић, Тамара Вучковић Манојловић, Ирфан Менсур, Мима Караџић, Светлана Цеца Бојковић, Светозар Цветковић, Драган Бјелогрлић, Вида Огњеновић, Милан Марић, Петар Божовић.

Жарко Лаушевић је рођен на Цетињу 19. јануар 1960. године.  — Београд, 15. новембар 2023)

Био је један од хваљенијих и талентованијих млађих глумаца у Југославији. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Био је члан Југословенског драмског позоришта, где је остварио улоге у великом броју представа. На филму је дебитовао 1982. године, улогом у филму Прогон. Исте године остварио је значајне улоге у филмовима Савамала и Директан пренос.

Врло брзо је добио једну од главних улога у ТВ серији Сиви дом (1984), која му је донела велику популарност. Након тога, играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија, међу којима су: Шмекер (1985), Свечана обавеза (ТВ) (1986), Догодило се на данашњи дан (1987), Официр с ружом (1987), Браћа по матери (1988), Бој на Косову (1989), Оригинал фалсификата (1991), Боље од бекства (1993), Кажи зашто ме остави (1993), Нож (1999).

Године 1993. починио је двоструко убиство бранећи свог старијег брата после чега је осуђен на четири године затвора. После одслужења казне живео је у Сједињеним Америчким Државама све до 2012, када се као помилован грађанин вратио у Србију.