Без оца Николе је остала када је имала само две године и по, а ту 1995. годину никада неће заборавити. Њеној мајци Душици су јавили да јој је муж рањен, а затим и да је у болници у Београду подлегао повредама.
– Имао је само 28 година! Живели смо у Београду, ја сам остала ту са мамом, а он се мало пре рата вратио у Книн. Кад је све почело, добровољно се пријавио да брани људе с којима је одрастао и своје село Плавно. Нажалост, напали су их у току ноћи и тати је прошао метак кроз главу и заглавио се у мозгу. И његовог најбољег друга су ранили, али је он, хвала Богу, преживео, док је тата био смртно рањен.
Превезли су их хеликоптером у Београд у болницу. Мама је све време била уз тату. Нажалост, преминуо је 11. септембра 1991. Сећам се кад су мами јавили да је тата рањен, иако сам имала само две и по године. Била сам напољу, маму је то баш потресло...
Фото: АТА имагес
Тако мала, била сам мами највећа подршка и највише сам је тешила, јер су сви њени са Косова и Метохије и нису одмах били са нама, али је касније дошла бака. У Београду је живела татина фамилија. Уз нас је био и мој покојни стриц Милорад, који ми је много помагао– испричала је сада Александра за "Информер" својевремено и открила да је њен отац сахрањен у Плавну јер је то била његова жеља.
Александрина мајка се касније поново удала и у другом браку је добила сестру за коју је веома везана.
– Била сам заштитнички настројена према њој. Мама је много радила и трудила се да нам створи све, као да је добила натприродну снагу после тешких губитака – рекла је Александра која је шет година након очеве смрти преживела још један губитак.
Њен ујак је кренуо у свој стан и више се никада није вратио.. Александрина мајка је на све могуће начине покушавала да сазна о брату све и годинама му је палила свећу за живе. Никада нису сазнали шта се са њим догодило.
(Сторy)
БОНУС ВИДЕО:
