Божовић је рођен 1934. године у Бањалуци. Гимназију је завршио у Никшићу, а Филозофски факултет у Београду 1959. године. Магистрирао 1967, а докторирао 1971. године. Ужа специјализација: теорија и социологија културе, социологија слободног времена и социологија уметности.
Држао је предавања и на редовним и на постдипломским студијама. Био је руководилац смера „Социологија културе и културна политика“ на постдипломским студијама Факултета политичких наука, где је држао предавања из предмета Теорија и социологија културе, Културна политика и Феномени модерног света.
Био је професор на Факултету драмских уметности и Факултету ликовних уметности у Београду (за предмет: Социологија уметности), на Филолошком факултету у Београду на смеру Социологија језика и књижевности последипломских студија (за предмет: Социологија масовних комуникација) и на последипломским студијама Архитектонског факултета у Београду (за предмет: Култура урбаног времена). Предавао је Теорију културе и Социологију масовног комуницирања на Факултету политичких наука у Подгорици. Предавао је на Факултету визуелних умјетности у Подгорици Теорију културе и Филозофском факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу.
Био је југословенски дописник француског часописа за светску политику „Дéмоцратие Ноувелле“ (Нова демократија) и уредник едиције „Култура и друштво“ (ИП „Вук Караџић”, Београд) и библиотеке „Поента“ ( ИП „Унирекс”, Никшић ). Студијски боравио у Паризу 1972 – 1973. године, а у Њујорку 1986, 1992, 2006.
Аутор је око 300 научних радова, 150 стручних радова и десетине књига. Најзначајнија дела су му: „Култура слободног времена“, „Метармофозе игре“, „Искушења слободног времена“, „Усуд игре“, „Недоумице око културе“, „Лавиринт културе“, „Под знаком питања“, „Кроз црвено“, „Култ – ура“, „Ноћна мора“, „Извештај из луднице“, „Разбијено огледало“, „Лексикон културологије“, „Тишина доколице“, „Игра или ништа“, „Парадокси медијске слободе“, „Молитве осаме“, „Геометрија мишљења“.
Октобра 2023. објавио је књигу под насловом „Тајне дијалога“.
Божовић је добитник неколико награда, „Ђорђе Фишер“ 2012. године, за допринос развоју хумора и сатире, „Радоје Домановиц“ 2016. године за теоријски приступ сатири, “Типар”, 2016, за животно дело за хумор и сатиру, Мушкарац животног стила 2013, Породица бистрих потока 2017. Награда за студију “Парадокси медијске слободе” часописа Диалогос, као најбоље дело у региону из теорије медија. 2015. Добитник је звања Витез позива који додељује Лига експерата (Леx.орг.рс) 2021.
Време и место сахране биће накнадно саопштени.
БОНУС ВИДЕО: