Све је више случајева да се власници кућних љубимаца суочавају с равнодушношћу људи према судбини животиња. На друштвеним мрежама недавно је осванула прича једне жене која је јавно исказала незадовољство јер послодавац није хтео да јој да слободан дан да би успавала свог пса. На њену причу се надовезао младић, који је добио негативан одговор када је потражио одсуство с посла да болесног љубимца одведе код ветеринара. И они нису усамљени случајеви...
Фото: Профимедиа
Прва је дала отказ јер је, каже, преживела душевну бол због одговора послодавца да је то глупост и јер га апсолутно није занимала патња животиње с којом је провела године уназад. Иако је понудила да узме дане свог годишњег одмора, добила одговор да претерује јер је реч о животињи, а не о човеку. Након тога је покренула петицију да се власницима кућних љубимаца омогуће дани туговања након угинућа њихових мезимаца. Све ово изазвало је бурне реакције на друштвеним мрежама. Много људи подржава овакве захтеве, а има и оних који их оспоравају. На срећу, у мањем су броју...
Тешко је доказати онима који не знају или нису имали кућног љубимца колико је велика љубав између, рецимо, пса, мачке, хрчка или папагаја и његовог власника. Цела породица се везује за то живо биће, а нарочито људи који живе сами. Не постоји узалуд пословица да је пас најбољи човеков пријатељ. Он је захвалан за сваку кап љубави коју добије и узвраћа је на све начине. Нико није тако срећан кад дођете кући и не каже се без везе срећан ко куче.
Животиња је способна да усрећи сваког члана породице својим особинама, игром, верношћу и пожртвованошћу. Одгајамо их углавном одмалена. Бринемо о њиховој исхрани, здрављу, водимо их код ветеринара, с њима често спавано, водимо их на годишње одморе... Као и дете, ни њих не можете да оставите саме код куће на дуже од неколико сати. Они су вама љубимци, а ви сте њима све.
Фото: Схуттерстоцк
И онда, нажалост, дође дан кад се животиња разболи. То је увек тежак тренутак за власнике јер морају или да брину о њима, а у најгорем да их успавају да би им скратили муке. Посебно су на губитак кућног љубимца осетљива деца, за које је то велика траума. Ништа боље не пролазе ни одрасли, туговање за тим длакавим или пернатим вољеним бићем не траје дан-два, већ месецима, па и годинама. Деца често одсуствују из школе док се не приберу, јер наставници толеришу овакве ситуације. А кад се ради о одраслима, неки шефови имају, а неки немају разумевање да је човеку који тугује због смрти љубимца тешко да се фокусира на посао.
Фото: Профимедиа
Не постоје закони ни правне норме које се тичу ове деликатне теме. Ипак, постоји елементарна људскост чак и према животињама. Ако је лепо имати их и од њих добијати срећу и љубав, не може се њихова болест или угинуће доживети као да то није ништа. И зато би сваки послодавац морао да има разумевање за запослене који се суочавају с овим проблемима. То је степен њихове цивилизованости и културе. Наравно да нико нормалан не изједначава тугу због одласка члана породице и кућног љубимца, али да туга постоји - постоји! И превелика је. Зато дозволите људима да спасу или ожале оне чије су их њушкице и шапице годинама чиниле срећнима...
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
