Из Босне и Херцеговине је, као и многи други с нашег подручја, отишла у потрази за бољим животом који се сада своди на рано устајање, путовање аутобусом и два воза до посла који почиње у 8, а завршава се у 17 часова, затим повратак кући по мраку, тако да дневно светло види само за викенд. У превозу изгуби више од два сата дневно.
- Не жалим се на примања која су нешто већа него у Немачкој где сам радила пре пет година, али је овде сасвим другачије - каже Франка која је одлучила да мота цигарете јер кутија у Швајцарској кошта 9 франака.
- Увек ми је некако у подсвести шта све могу за тих 9 франака да купим својој мајци која је остала кући - каже Хрватица.
Фото: Профимедиа
У Швајцарској јој се остварио сан да живи у стану или кући са погледом на реку или море, али та река коју види није попут оних на Балкану.
- Река није попут наших река чиста, смарагдно зелена која ти некако даје снагу. Ова река коју гледам сваки дан с мог прозора, сива је, мутна, тако "беживотна" и уместо да ме развесели, обоји моје мисли својим сивилом, па ми је угасила жељу да седим на балкону и гледам у њу и даљину - каже Франка.
Хрватица платом коју заради у иностранству помаже мајци, сестрама, брату, сестричнама. Може да уштеди за одмор у било којој земљи на свету. Али викенди су усамљени, а живот је ужурбан.
Фото: Профимедиа
- Када дође викенд, морам да га искористим за велику куповину, чишћење и спремање, попут картона који могу бацати само на одређеним локацијама и у одређено време - каже Франка.
- Практично живот који живим није живот о којем сам сањала, иако у њему имам све о чему сам маштала - каже Хрватица. Парадокс је то с којим се сусрећу и многи други који срећу одлуче да потраже далеко од домовине.
БОНУС ВИДЕО:
