Предвиђала му се велика каријера, долазак у Звезду била му је одскочна даска за велику позорницу, међутим, “луда” глава коштала га је много већих успеха.
Foto: Printscreen Youtube Meridian Sport TV
Ипак, Огњен Врањеш не жали ни за чим. Увек без длаке на језику, директан и без увијања, спреман за разговор на сваку тему и не осврће се за просутим млеком. Тренутно брани боје Чукаричком и своје искуство несебично дели са неким новим клинцима, који тек улазе у фудбалску машинерију.
У подкасту код Васа Бакочевића испричао је неке мање познате детаље из каријере, која траје више од 15 година…
Као играч Хатајспора бивши репрезентативац Босне и Херцеговине пуком срећом је преживео разорни земљотрес који је однео животе неколико хиљада људи у Турској, нажалост и неколицине његових саиграча и људи из клуба. Када кажемо да је 34-годишњи дефанзивац “за длаку” избегао смрт, верујте – не преувеличавамо.
“Имао сам животну срећу. Увек се човек пита зашто је то морало бити тако… Ми смо у суботу играли против Галатасараја у Истанбулу. На тренингу пре играли смо шеве, и он погреши, међутим неће да уђе (у круг) поново је била иста ситуација, и уђем ја наравно и дође лопта нека, ја се окренем и само ме ухвати нешто у леђима… Нисам мога да скинем шорц, мајцу, копачке… Однели су ме у свлачионицу, давали инекције, долази петак уочи утакмице, ја сам гледао карту за Босну да одем. Тренер Волкан је пришао и рекао да кренем на пут са екипом па ћу играти уколико ми буде боље, а ја нисам могао ни патике да вежем. Када сам дошао у карантин у хотел гледао сам поново карте за Сарајево из Истанбула, после доручка сам причао са тренером и тражио да идем кући преко преводиоца. Чекам ја њега испред канцеларије и преводилац изаже и каже “Не питај га љут је као пушка”. Рекао ми је да морам да играм. Договорио сам се да покушам да одиграм утакмицу, али да ме пусти да одем кући да се опорављам. Примао сам инекције три дана, пре и после тренинга и на дан меча примим поново пре утакмице, укупно шест сам их примио. Стварно био сам на загревању нисам могао да се померим ни лево ни десно, али одиграм некако 90 минута и ми изгубимо 2:0. Заврши се меч, ја код њега у канцеларију и добијем дозволу да одем“, рекао је Врањеш и наставио у даху:
“Ово све причам због наредне приче. Ја одлазим кући на опоравак а екипу је очекивао меч у среду. Урадио сам снимак, кренуо је да ми “цури” диск, срећа није било за операцију леђа. Био је један фудбалер нажалост није више међу нама, Атсу. Имао сам среће а он није. У среду се играла утакмица, ми смо у свлачионици седели један поред другог 6-7 месеци сваки дан. Био је феноменалан дечко, професионалац, он одлази код Волкана исто и тражио му је да иде на позајмицу, и рекао му је да може да иде. Он је купио авионску карту после утакмице увече да иде за Лондон. Седео је на клупи, ушао у 80. минуту, у 86. је дао гол за 1:0 и ми победимо. После утакмице му је рекао да неће да иде кући него да ће се борити за место у екипи и то вече до 3.30 је био са другарима и славио победу. Отишао је кући, у 4.15 се десио земљотрес и настрадао је, срушила се цела зграда, а мене су хвала Богу заболела леђа и зато сам био кући и преживео земљотрес. Погинуо је и спортски директор и економ, куварица, ње ми је можда и највише жао, она, отац, четворо деце.. сви настрадали. Да ме нису леђа заболела сада не бисмо причали, видео сам после и на шта је личила моја зграда… То је живот”.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
