Наша глумица Рената Улмански данас прославља свој 94. рођендан. Чувена драмска уметница, која је свега неколико недеља млађа од Мире Бањац, у својој богатој каријери остварила је бројне роле.
Највећи успех глумица Рената је остварила 1957. године, захваљујући једној од својих првих филмских улога, као фрајла Јула у "Поп Ћира и поп Спира". Публика је зна и по улогама у филмовима "Дилижанса снова" из 1960, "Боље од бекства", "Лепа села лепо горе" и "Спаситељ".
Као телевизијска глумица остварила је роле серији "Салаш у Малом Риту", и касније, у серијама Љубише Самарџића "Јесен стиже", "Дуњо моја" и "Мирис кише на Балкану."
Рената је рођена у Загребу 1929. године, а још од малих ногу се заљубила у глуму. Студије је завршила у првој послератној генерацији у "Драмском студију" при Народном позоришту у Београду, 1947. године.
Успешну каријеру градила је и на даскама које живот значе - 1961. године постала чланица Српског народног позоришта у Новом Саду, 1967. Београдског драмског позоришта, а потом и Атељеа 212.
Све је почело док се на тавану њене породичне куће за време окупације скривао редитељ Јеврејин Ерик Хецл, који јој је, да себи и њој прекрати време, давао часове глуме док је још била девојчица.
Испоставило се то као добра школа за касније приступање Драмском студију при Народном позоришту који је завршила у класи Мате Милошевића.
- Први кораци у животу и први кораци у позоришту су скоро једновремени. Крик је сазнање, свест да сам стала на почетак животне стазе. Са вриском сам почела свој свесни део живота. То је прво што памтим, није ми испричано и није сећање са фотографије. На штедњаку је врила вода у чајнику, ја сам само хтела да сркнем мало чаја: врисак! Имала сам три, највише четири године. Сарајево.
Сећам се болног и дугог оздрављења и једне благе, беле добре виле. То је и главна личност мог раног детињства. Омама (ни баба, ни бака), можемо да направимо скраћеницу од „О каква мама”. Одрастала сам уз њену љубав и стрпљење. Подразумевало се да сатима чита бајке – присетила се Рената на промоцији монографије "Његово величанство: Случај" Марка Мирсача.
За целокопан рад награђена је Статуетом Јоаким Вујић јој је додељена на Дан Књажевско-српског театра, 15. фебруара 2017. године и Стеријином наградом за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе 2018. године.
Удовица је Мирка Тепавца, југословенског амбасадора и директора Политике.
Мирко Тепавац је био учесник је Народноослободилачке борбе од 1941, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) од 1942. године. У току рата био је на дужностима политичког комесара одреда, бригаде, дивизије.
Повукла се из медија и не даје интервјуе.
(Курир)