Како сам истиче, напоран рад, али и одрастање у сиромашној породици научили су га да цени праве вредности.
- Живели смо у кући од дрвета, а била је покривена оним плавим каменим плочама које су у мајдану вадили мајстори. Они су клесали те плоче, тада није било црепа, него камен на кров и то ти је - присетио се певач у емисији "Живот прича приче".
Упркос лошој финансијској ситуацији од својих снова никада није одустајао, а како тврди од малих ногу је био сигуран да ће музика бити његов животни пут.
- Чим сам научио три кола да свирам, ја хармонику коју ми је отац купио ставим на леђа, седнем на половну бициклу коју ми је такође он купио и правац на Ибарску, од кафане до кафане. Тако сам почео да зарађујем паре. И од једног динара сам одмах умео да направим три. То је било невероватно - истиче Ојданић са поносом.
Фото: АТА имагес
Након тога су уследиле песме, наступи, гостовања и фестивали, а што би рекли све остало је историја. Међутим уследио је моменат који је певачев живот потпуно променио. Са само деветнаест година постао је отац, а његово прво дете рођено је као инвалид.
- Јасмина је инвалид од рођења. Откад се родила, Јасмина живи са мном. Њу су бабице на рођењу извлачиле на вакум и… Одмалена је време проводила са мојом мајком. Баба Радина је, у ствари, њу одгајила више него Љупка, јер Љупка је радила годинама, овде у мотелу, тако је то било… Када су је порађале, бабице су беби том приликом оштетиле неки мождани нерв. Због оштећења тог нерва она не може да говори како треба, осамдесет одсто је инвалид. Јасмина је значи остала инвалид, али хвала Богу није инвалид сто посто, да је непокретна, у колицима, да мора да користи пелене, знаш већ… Хвала Богу није тако, она само има проблем са отежаним говором. Она осим тога феноменално функционише - отворио је душу Ојданић.
Фото: АТА имагес
Иако кажу да је песма лек за душу, Ера признаје да у најтежим животним моментима није било лако забављати људе. Можда баш због храбрости и енергије којом увек плени је целог живота био лепак за жене.
- Шта је то због чега оне трче на мене као луде ја не знам, никада ми није било јасно, сада ми није јасно, али ми никада неће ни бити јасно шта оне виде на мени. Оне препознају доброг човека - истакао је Ера који се са осмехом присетио анегдоте коју би мало ко од јавних личности испричао.
Фото: В. Данилов
Будући да је одувек био боем и волео да попије по коју са друштвом, једном приликом због пијанства га је кући довезла полицијска патрола.
- Мама се одмах уплашила и почела да виче: "Андрија, Андрија, шта се десило?!" Имао сам заказану тезгу сутрадан, мама је одмах узела главицу лука и ставила ми је на нос. Верујте ми људи, имао сам утисак као да ми неко затеже главу и у седам ујутру ја сам био трезан - испричао је Ера.
(Гранд)
БОНУС ВИДЕО:
