Крвави поход, који је трајао 25 минута, Петровић је започео на аутобуском стајалишту, где је пуцао на аутобус, да би потом ушао у њега и тешко ранио возача Мурсела Чолића, који је преживео. Убио је путнике Нику и Мару Петровић и Драгицу Маркановић.
По изласку из аутобуса улицом је дошетао до оближње куће у којој је убио Мију и Кају Петровић, блиске рођаке и прве комшије. Судећи према траговима, у дворишту рођака је испалио најмање три хица. У суседној кући усмртио је Иву Маркановића. Пиштољ је пунио крећући се уз сеоски пут, вадећи метке из џепа.
Томислав Петровић је, после убиства шестеро рођака и комшија, отишао у своје двориште па се аутомобилом запутио према Средњој Липници. Возећи великом брзином, два километра даље сударио се с возилом којим је један од мештана до Хитне повезао рањеног шофера. Ни то га није зауставило, већ је одјурио до Средње Липнице, где је пуцао у пасат власништво његовог рођака, у настојању да погоди резервоар и тако га запали. Томислав је оштетио још неколико паркираних аутомобила. Међутим, ту је остао без муниције, а полиција га је без проблема ухапсила. Верује се да би, да је успио поново напунити оружје, паљбу наставио и на полицајце.
У првостепеном поступку Петровић је осуђен на 40 година затвора, али је та пресуда укинута уз образложење да болује од параноидне шизофреније па му је изречена мера лечења у психијатријској установи затвореног типа.
Петровић је имао уредну дозволу за пиштољ ЦЗ 7,62 милиметра, коју је добио 2000. године.
Убица је преминуо у октобру прошле године у 60. години издржавајући казну за ово тешко кривично дело у ЈЗУ Завод за форензичку психијатрију Соколац.
(Аваз)
БОНУС ВИДЕО:
